Esej u pokretu o Dadi

„Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni patriotizam.

Jedina sreća u nesreći moje, žrtvovane generacije, jeste u tome što nas kao svedoke ovog puta neće moći da lažu”, ovo je 1993. godine pisala Radoslava – Dada Vujasinović, novinarka „Duge”, obrazlažući i zašto je prestala da izveštava o ratnim dešavanjima sa prostora bivše Jugoslavije. „Prestala sam da idem na ratište onda kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi.”

Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu 8. aprila 1994. godine. Imala je trideset godina. Na dvadesetogodišnjicu njene smrti u Bitef teatru premijerno je prikazan autorski projekat Sanje Krsmanović-Tasić „O s(a)vesti – Esej u pokretu o Dadi Vujasinović”.

Video-rad, scenografiju i dizajn programa uradila je Anastasija Tasić, muziku Aleksandra Đokić, a kostim Boris Čakširan. Istraživanje i saradnja na dramaturgiji deo su angažmana Aleksandre Vujasinović, Jelene Veljković i Maje Domonji. Publika je imala priliku da vidi i zabeleške iz Dadinog dnevnika, na čijoj poslednjoj stranici je zapisala „Blago puževima i žabama”, a predstavljeno je i niz podataka uz koje se poput kockica složio život od detinjstva do tragičnog kraja Vujasinovićeve.

Za reportaže sa slavonskog ratišta Dada je dobila nagradu „Svetozar Marković”. Zbog istraživačkih tekstova o sprezi između kriminala i politike dobijala je pretnje, ucene i sudske tužbe. Zvanična verzija režima bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Ni posle 20 godina njeno ubistvo nije razjašnjeno.