Vasko Popa najprevođeniji

Nedavno, u "Maloj Varoši", našoj čuburskoj Rotondi, posle dokonih fudbalskih komentara, namah se povede reč o srpskim pesnicima na međunarodnoj sceni. Gotovo uglas rekosmo da je to svakako Petar Petrović Njegoš, jedan glas je dobila Desanka Maksimović, a ja podsetih da je ravno pre 70 godina Miodrag Ibrovac lansirao "Antologiju suvremenih jugo-pesnika" na kristalnom francuskom jeziku. Međutim, posle Njegoša, za dobijanje opklade u "Maloj Vltavi" sa najviše međunarodnih prevoda pesama iz desetine pesničkih povelja i knjiga, najveće šanse zaista je za sobom, i sa sobom poneo autor "Kore", "Sporednog puta", "Vučje soli", "Kuće nasred puta", "Uspravne zemlje"... E, pa dotle, a kuda ćeš više!

Svakako, reč je o našem velikom Vasku Popi.

Za dan Vaskovog međunarodnog vatrenog krštenja valja uzeti 4. april 1968. godine, kada je u Beču primio austrijsku Državnu nagradu za evropsku književnost. Za upućene ovde kod nas u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i "diljem Jugoslavije", ova vest nije predstavljala iznenađenje, a još manje kao plod srećnog sticaja okolnosti. Već godinama poeta primas kod nas, i sa nama, Vasko Popa je uveliko osvajao pesničku scenu najuže evropske književne selekcije. Prepevi su mu već imali glas i sazvučje na francuskom, nemačkom, poljskom, rumunskom, češkom, mađarskom, slovačkom jezičkom području. I u našoj, blagoslovenoj Jugoslaviji prevođen je na slovenački, makedonski, i na (manjinske) mađarski, albanski, rusinski, pa čak i na romski.

U knjizi "Reč i vrtoglavica" francuski pesnik, esejist i novelist Alen Boske – među šest poglavlja, određenih za reprezentante savremene svetske poezije: Sen Džona Persa, Anrija Mišoa, Iva Bonfoa, Fernanda Pesoe i Oktavija Paza – nalazi se i jedno, ravnopravno, posvećeno pesničkoj riznici našeg Vaska Pope. Uistinu, baš je Vasko Popa bio neka vrsta probnog testa, probnog kamena naše nove tekuće i razgranate književnosti drugog polustoleća 20. veka.

Genijalni Argentinac Borhes koji je, takođe, upoznao i uzveličao Vaska, rekao je u jednom intervjuu: "Svi pesnici su jedan pesnik! U trenutku kad jedno delo biva prevedeno na svetske jezike, i time dostupno svima nama, ono čitanjem na našem jeziku nasušnom postaje deo nas samih..."

Izabrane pesme, uveliko svetski uvedenog, našeg Pope izlaze u Stokholmu, u prevodu Gun Bergman i, naravno, Artura Lundkvista, najvekovnijeg švedskog pisca i poete. Lundkvist potpisuje nadahnuti, čarodejni predgovor. U kojem, eruditno veoma, obeležava koegzistenciju istorijske drame srpskog naciona i "uspravne zemlje" na kojoj stoji pesnik čije su mataforične igračke ljudi i životinje, tvari i stvari, podneblja i podzemlja, žitnice i ruine, blagovesti i kalvarije.

A početkom 1973. Popine pesme objavljene su i na norveškom jeziku, u prestonici Oslo, u prevodu Svena Meneslanda, profesora slavistike. Ova knjiga je ponela naslov "Ognjena vučica". Saborna knjiga "Uspravna zemlja" izlazi namah i u Engleskoj i u Sjedinjenim Američkim Državama – u izdanju Univerziteta u Ajovi.

U leto 1973. Vasko Popa učestvuje na Međunarodnom festivalu poezije u Londonu. Dočekan je kao veliki pesnik, jedan od najvećih u svetu. Organizator je objavio gramofonsku ploču na kojoj je i sedam Popinih pesama koje je čitao 1969. prilikom boravka u Londonu. Povodom "Uspravne zemlje" najveći živi engleski pesnik Ted Hjuz je napisao: "To je veliko slavlje narodnih korena Vaska Pope. Njegov univerzalni jezik slika, koji ima snagu iks-zraka, deluje ovde lepo kao i uvek. Kada je poetsko tkivo verbalnog značenja potrto (mada je lucidan, vešt prevod), nismo prepušteni retoričkim misterijama ili lutanjima: umesto toga pred nama su solidni hijeroglifski predmeti koji neposredno zrače smislom, duhovni i solidni u isti mah, otvoreno saopšteni i vizionarski, podsećajući na Kekuleov san sklupčane zmije. To je jedinstvena umetnost koja je imala sreće sa svojim prevodiocem."

Najdužu plovidbu svoje bezgranične poetike naš Vasko Popa je doživeo na španskim morima i primorjima. Njegove izabrane stihove bratski je prihvatio čileanski bard i dobitnike Nobelove nagrade Pablo Neruda. Oktavijan Paz je pohitao da prevede stotine Popinih pesama, a nestor španske Moderne Rafael Alberti je govorio da je Vasko Popa dostojan poređenja sa Rubenom Dariom, rodonačelnikom španske Moderne, španskim poetom i profetom.

Bio je veoma srdačno pozdravljen u Buenos Ajresu. Posebno mu se zahvalila Borhesova mlada udovica Marija Kodama, i sama spisateljica, a zatim predsednik Argentinske akademije za književnost, pa mnogobrojni pisci i političari. Domaćin mu je bio Filip Matić, naš ambasador u Argentini.

Meksički pesnik i romansijer Hose Emilio Paćeko, u intervjuu beogradskoj "Književnoj reči", naglasio je: "Sarađujući sa Oktaviom Pazom upoznao sam poeziju Vaska Pope. Na žalost, nisam bio prijatelj s njim, ali smo se sreli na jednoj godišnjici Pazovog rođenja. Tom prilikom sam mu uručio, u znak poštovanja, prevod nekih njegovih pesama na španski jezik. Takođe sam mu posvetio i jednu svoju pesmu, koju je on preveo na srpski. Pesma je simboličnog naziva ’Vuk u koži jelena’. To je sve onda bilo štampano u dvojezičnom izdanju."

-----------------------------------------------------------

Čarls Simić mu posvećuje svoju pesmu "Piramide i kule"

Ponovo početkom 1968. putuje u Ameriku – u Njujorku je gost 48. međunarodnog kongresa PEN klubova. Raspravljalo se o temi "Imaginacija države, imaginacija pisca". U raspravi je učestvovao i Popa – govorio je o desnici i levici danas. Tom prilikom, njegovu pesmu "Samoupravljači" izgovorio je Česlav Miloš, dok je Čarls Simić čitao ostale Popine pesme (Čarls Simić posvećuje svoju pesmu "Piramide i kule" Vasku Popi – na srpski je prevodi Ivan V. Lalić). Popa se u Americi sreo i razgovarao sa nizom svetskih književnih imena, kao što su Nadin Gordimer, Klod Simon, Ginter Gras, Sol Belou, Artur Miler, Horhe Amado, Norman Majler, Vasilij Aksionov.

-----------------------------------------------------------

Borhesu, od Vaska Pope

Na poruku našeg ambasadora u Buenos Ajresu, Filipa Matića, da je čak do legendarnog Horhea Luisa Borhesa doprla jedna knjižica Popinih poetskih paradoksa, naš pesnik je u zenitu svoga tvoraštva najvećem Argentincu 20. veka poslao pesmu koju je na španski preveo Armano Blažina. Pesmu je, u stvari, Popa napisao baš u Buenos Ajresu, 4. aprila 1987. Tačno 20 godina pošto je u Beču promovisan za evropskog poetu prvog reda, a posveta Borhesu glasi:

"Neizmerna ogledala Buenos Ajresa/ zapamtila su tango koji je,/ na oštrici sna i noža, /igrao i odigrao Borhes:/ponavljaju ga,/ nastavljaju,/ ustostručuju,/ i već, polako,/ nalaze igri izlaz/ iz lavirinta ulica i nedoumica."