Srpski studenti u Lugansku zabrinuti

Leskovac – U Lugansku, gradu na istoku Ukrajine, živi 47 srpskih državljana, uglavnom studenataMuzičke akademije. Osmoro studenata je iz Leskovca, petnaestak iz Lebana, Bojnika i Vlasotinca, i desetak iz Niša. Koliko god se oni trudili da studiraju i žive normalno, situacija ipak nije bezazlena, utoliko pre što se na samo stotinak metara od njihovog doma održavaju svakodnevne demonstracije. Sa jednim od njih, Milanom Conićem iz Leskovca, apsolventom Muzičke akademije na odseku za klavir, elektronskim putem smo stupili u kontakt i zamolili ga da za čitaoce „Politike” opiše situaciju u Lugansku.

–Trenutna situacija u zemlji je nejasna svima, a pogotovo meni, studentu iz Srbije, kome je jedini cilj da se školuje i završi školovanje u gradu u kojem je već četiri godine. Na sto metara od doma Instituta „Taras Ševčenko”, u kojem živim, održavaju se proruske demonstracije koje vidim s terase. Potpuno razumem razlog demonstracija ovih ljudi, s obzirom na to da je pre tri meseca zapadni deo zemlje, proevropski orijentisan, održao demonstracije u centru Kijeva i na kraju dobio ono u šta veruje. Sada se gotovo isti scenario dešava u centru Luganska, gde proruski demonstranti, ljudi koji veruju i pozdravljaju rusku politiku i njenog predsednika, održavaju demonstracije i očekuju da njihovi zahtevi budu podržani. Koliko god da razumem nemire ljudi, u isto vreme više i nisam siguran u svoju bezbednost, s obzirom na to da, ne samo što čujem da su ljudi na tim demonstracijama naoružani, već vidim da je milicija, koja svakodnevno prolazi kroz moj institut i proverava stanje u samoj zgradi, vrlo ozbiljno naoružana – navodi Conić.

Dodaje da iznad Luganska skoro svakog dana preleću avioni i izražava nadu da će situacija u zemlji da se smiri i da će na kraju svi odahnuti, pa i studenti koji žele da u miru studiraju.

–Koliko god da pokušavam da nađem razumevanje za sve njih i za svačije probleme, ne vidim razuman razlog za rat i ubistva. Verovatno sam zbog toga i dalje ovde i verujem da će uskoro sve da se smiri. Inače, demonstranti su napravili pravi bunker u čijem se centru nalazi crkva u kojoj ljudi mogu da se pomole, a oko nje su šatori i trafike u kojima se pripremaju besplatna hrana i piće. Pravo selo u centru grada – zaključuje Milan Conić.

Na pitanje koliko ima naših studenata u Luganskui da li se druže, odgovara:

–Naravno, živimo zajedno, razdeljeni po sekcijama u Domu koje su relativno blizu jedna do druge, na istom ulazu i na približno istim spratovima. Ima nas 47 i sviramo razne instrumente, pravi mini orkestar. Najviše ima harmonikaša, pijanista, trubača, klarinetista, oboista i violinista, a tu su i pevači. Teže je navesti instrumente koje ne sviramo – kaže Milan Conić i dodaje – Evo, upravo čujem kako pevaju demonstranti. Slavlje traje od jutra do mraka i od mraka do jutra.

Roditelji su zabrinuti za svoju decu i svakodnevno su u kontaktu s našom ambasadom u Kijevu. Ambasador Rade Bulatović posetio je nedavno studente i preneo roditeljima da su bezbedni i da nema razloga za brigu.Milanova majka Sanja Conić kaže za naš list da preko Skajpa vidi sina i razgovara s njim, a svakodnevno je u vezi i s našom ambasadom u Kijevu.

Studenti su po ceo dan na Univerzitetu, ujutro izađu i tek uveče se vraćaju. Noću ne smeju da skitaju, u domu je uvedena straža. U toku su završni ispiti za prvu, drugu i treću godinu studija, koji se završavaju za sedam dana, i studenti su već kupili karte za povratak u Srbiju za 23. april. Za one koji završavaju studije, kao što je Milan, završni državni ispiti počinju 12. maja i odvijaju se po posebnoj proceduri, dolaze profesori iz Kijeva, tako da će oni moći da se vrate tek polovinom maja.