Blagoslov za ponižene na Kosovu i Metohiji

Kosovska Mitrovica – Blago, koso svetlo pada na tanke lukove jedne od najlepših evropskih građevina prve polovine četrnaestog veka. Sve je besprekorno čisto, trava pokošena, radovi na pločniku završeni. Pada kiša – u Gračanicu, u ponoć, ulaze ljudi da dočekaju Vaskrs. Da nema kolutova bodljikave žice na zidovima manastira, na prvi pogled ništa ne bi govorilo da je reč o getu koji se okuplja oko svog izuzetnog hrama.

„Mi smo ranije, u ponoć, prolazili kroz čitav grad, pa onda čekali Vaskrs u crkvi Svetog Nikole u Prištini, hiljade ljudi je bilo, a ovaj manastir je živeo svojim životom. Sada smo mi u njemu zamenili sve, i grad i prošli život. Osećamo se bezbedno, tu mi je porodica, nigde nije ovako lepo. Bojili smo jaja, poželeli sreće, zdravlja, a ljubavi imamo, hvala Bogu”, kaže medicinska sestra Dragana. U samom hramu sija svetlost sveća u rukama vernika, a iznad njihovih glava, na freskama, anđeli spuštaju krune na glave srpske srednjovekovne porodice Nemanjića – kralja Milutina i kraljice Simonide.

Međutim, u jednoj savremenoj porodici, u Kosovskoj Mitrovici – jedinoj srpskoj urbanoj sredini na Kosovu i Metohiji – nema ni traga gračaničke radosti, kako ove današnje, tako ni one monumentalne, istorijske. U domu Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici više ništa nije isto, pa ni doček Vaskrsa. Sve se promenilo od trenutka kada je ga, na Savindan ove godine, uhapsila Euleks policija.

„Tužno. Bez domaćina, supruga, oca – prazna kuća, tiha. Najteže je za praznike. Nekako su svi sa svojima, a mi nismo zajedno, ne možemo da se radujemo, da proslavimo praznik kako dolikuje. Naš sin Bogdan postavlja milion pitanja, sve do sada sam nekako i mogla da mu govorim tata radi, doći će kada završi posao..., a sada kada me pita zašto nije tu kada se farbaju jaja, ja nemam odgovor. Idemo u crkvu da se pomolimo da svaki sledeći praznik proslavimo zajedno. Verujemo u Boga i pravdu i nadamo se da će uskoro biti s nama. Danas mu idemo u posetu i nosimo mu jaja, koja smo specijalno oslikali za njega, svako nosi poruku. Da mu daju snagu, da izdrži ovu nepravdu”, kaže za „Politiku” Ivanovićeva supruga Milena.

Mnogo južnije, na samom kraju Kosova polja, daleko od sveta, gotovo potpuno izolovana i sama, već petnaesti Vaskrs dočekuje još jedna žena, baka Smilja Bajčetić. Ove godine u posetu joj je iz Beograda stigla sestra, da ne bude sama za Vaskrs. U selu Donja Plešina kod Uroševca, već osamdeset tri godine ona čuva kamenu kulu koju je, na pečalbi, u Americi zaradio njen otac. Ovaj Hercegovac je kupio pitomo polje koje i danas pazi njegova ćerka, zaboravljena u opštoj bežaniji i pogromu Srba 1999. godine, svi su mislili da nije preživela. Juče su joj, u čestitanje Vaskrsa došla deca iz Gračanice, Simonida i Dimitrije. Raduje se i briše suze:

„Ovo su prva srpska deca koja su posle petnaest godina preskočila moj prag. Nedostaje mi sloboda, a ostarila sam, brat i sestra me zovu da odem, ali, Boga mi, ne mogu da ostavim ovaj prag i očevu kuću”.

U njenu kulu su ovih godina stizali samo probrani i hrabri gosti. Juče je povratnik u obnovljeni hram svetog cara Uroša u Uroševcu, sveštenik Živojin Kojić, takođe obradovao baku Smilju. Njemu je u crkvi bilo trideset vernika. Srećan je i svoj na svome, iako on i popadija Zorica čine jedino gradsko stanovništvo. Baki Smilji je, pre nekoliko godina, u posetu stigla cela Srpska drama Narodnog pozorišta iz Prištine. Odigrali su Nušića i plakali pred njenim pogledom i životom, jedan od organizatora ove turneje i posetilaca izolovane starice bio je i advokat Dejan A. Vasić. Čudnom igrom slučaja, on je ovaj Vaskrs dočekao u kućnom pritvoru.

„Na Veliki petak mi je stigla čestitka tužioca, gospodina Paskala Personsa u vidu predloga za produženje kućnog pritvora. Pretpostavljam da je uvaženi tužilac požurio s predlogom ne bi li bio bezbrižan tokom praznika koje će provesti u nekom lepšem svetu. Potrudio sam se da u odgovoru koju sam poslao baš na Veliki petak skrenem pažnju pretpretresnom sudiji Euleksa, gospodinu Paolu Tekseiri, da tužilac Euleksa, za period u kome smo kolega Korenica i ja u kućnom pritvoru, nije preduzeo nijednu istražnu radnju, iako ga na to obavezuje načelo hitnosti. Pretres moje kancelarije bio je potpuno nezakonit i još mnogo šta. U tom smislu, Vaskrs proslavljam u svojoj kući i planiram prvomajske praznike”, pomalo cinično poručuje Vasić za „Politiku”. Slabi i slobodni prve su žrtve svakog nedemokratskog sistema.

Šta se događa kada jedno društvo odluči da se obračuna sa svojim naslabijim i najliberalnijim članovima? Šta će se desiti s Kosovskom Mitrovicom ako su slobode lišeni njeni najslobodniji, najotvoreniji stanovnici? Advokat Vasić je sin čuvenog ortopeda Vasića, advokat Vasić je urbano prištinsko dete, on je otac četvoro dece, kolekcionar stripova.

Priština i međunarodna zajednica se panično plaše normalnih, svetski profilisanih Srba u svom dvorištu, oni svuda mogu da žive sem na Kosovu i Metohiji, oni su prevencija konflikta, oni nose vrednosti, a to se nikako ne sme dopustiti jer onaj ko donosi vrednosti sposoban je da menja svet, skrojen po meri sile i plemena. Ima li još takvih ljudi i gde su ta promenjena mesta u kojima može živeti normalan, običan svet? Jedno takvo mesto nade obnavlja se u kanjonu reke Bistrice kod Prizrena. Iz pepela srušenih Svetih arhangela, zadužbine cara Dušana, podignuta je velika zgrada na kojoj piše: „Dušanov narodni konak”. Desetinama posetilaca i vernika je, baš juče na tome mestu, bilo jasno da radost Vaskrsa i ljubav domaćina žive daleko od svakog zla.

----------------------------------------------

Jahjaga u Visokim Dečanima

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga posetila je manastir Visoki Dečani i čestitala Uskrs igumanu manastira Savi Janjiću, saopštio je kabinet kosovske predsednice. Prilikom posete katoličkoj katedrali u Prištini Jahjaga se susrela s biskupom Kosovske biskupije Dodom Đerđijem. Čestitajući Uskrs, Jahjaga je rekla da je Uskrs dan vaskrsavanja života i dobrote, dan nade, ljubavi i razumevanja među ljudima.

----------------------------------------------

Blagoslov iz Jerusalima

„Želim da svima, odavde sa ovog svetog mesta, iz Jerusalima, prenesem blagoslov i da ova radost koja se ovde oseća uđe u svačiju dušu i svačiji dom gde god žive hrišćani. Neka nas radost Hristovog vaskrsenja prati kroz čitav život”, poručio je za Radio Republike Srpske vladika raško-prizrenski Teodosije koji vaskršnje praznike, s grupom vernika, provodi u Svetoj zemlji.