U penziju bez dana staža

Ono o čemu se do juče šuškalo, da u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje policija dnevno otkrije i po nekoliko lažnih, falsifikovanih penzija, u PIO fondu su nam juče i potvrdili rekavši „da je postojeće rukovodstvo otkrilo nepravilnosti i pokrenulo istragu u saradnji sa nadležnim organima”.

Na naše pitanje, da li je tačno da se dnevno otkrije i po šest novih lažnih penzija, kao i ko ih je izdavao, da li je reč o nepostojećem radnom stažu i krađi identiteta ili je po sredi lažiranje čuvenog obrasca „M4”, u koji poslodavac treba da unese podatke o zaradama i stažu svojih zaposlenih, u PIO fondu su šturo odgovorili da „shodno vašim pitanjima o istragama u Fondu obaveštavamo vas da je postojeće rukovodstvo otkrilo nepravilnosti i pokrenulo istragu u saradnji sa nadležnim organima. Ova izjava je primerena trenutnoj fazi istražnog postupka, a po završetku istrage biće zvanično saopštenje na ovu temu”.

Mada se smatralo da je od 2003, a pogotovo 2011, zbog pooštravanja uslova za penzionisanje, slučaj lažnih penzija davna prošlost, pogotovo poslednje decenije prošlog veka, kada se za dobijanje lažne invalidske penzije plaćalo od 1.500 do 3.000 maraka, situacija izgleda da nije takva. „Mućka” se i danas, s tim što se umesto invalidskih danas „štimuju” starosne penzije. Izvor blizak PIO fondu kaže, da je istragom do sada otkriveno više od 180 lažnih penzija, ali da ih ima još više.

Ako se uzme u obzir da je za isplatu jedne prosečne penzije od oko 25.000 dinara za godinu dana potrebno da se obezbedi 300.000 dinara, i to pomnoži sa 180 koliko ih je nezvanično otkriveno, znači da je država godišnje po ovom osnovu gubila oko 54 miliona dinara ili oko pola miliona evra.

S obzirom na to da je ovaj broj lažnih penzija mnogo veći i rupa u budžetu je sigurno daleko veća od sadašnjih 480.000 evra. Tim pre, ako se zna da je policija otkrila da je pored već odobrenih lažnih penzija, sumnjivo još oko 100 onih koje su u procesu odobravanja.

Među lažnim penzionerima, koji su već dobili rešenje o penziji, ima nepostojećih za koje je ukraden identitet i čije matične brojeve nije moguće proveriti, ali i onih koji su bez dana radnog staža, ali redovno primaju ček.

Pretpostavlja se da su lažnjaci otkriveni zahvaljujući umrežavanju poreske uprave, filijala penzijskog fonda, policije i Centralnog registra, odnosno upoređivanjem jedinstvenog matičnog broja. Došlo je, konačno, do sređivanja matične evidencije osiguranika i formiranja jedinstvene baze korisnika penzijskog osiguranja. Tačnije, pri prebacivanju arhivskih podataka sa papira u elektronsku formu.

Dok se ceo posao vodio samo kroz knjige nikom nije palo na pamet da ukršta i proverava podatke svakog penzionera. U knjigama je bilo netačnih matičnih brojeva, dupliranih godina staža ili osiguranika bez ikakvih ličnih podataka.

Još pre pet godina PIO fond je dobio beskamatni zajam od 25 miliona dolara, koji je Svetska banka odobrila Srbiji, od čega je više od osam miliona evra bilo namenjeno sređivanju matične evidencije osiguranika i formiranju jedinstvene baze korisnika penzijskog i socijalnog osiguranja.

Iako su četiri godine do 2009. sređivali matičnu evidenciju i potrošili osam miliona evra, tadašnja uprava Fonda PIO naprasno je stopirala sve i odlučila da se posao radi iznova, što je većini bilo nelogično.

Goran Lončar, bivši direktor PIO fonda, kaže za „Politiku” da je u njegovo vreme bilo lažiranja mahom invalidskih penzija, zbog čega se promenio sistem rada lekarske komisije, koja je izdavala rešenja za penzionisanje. Zbog malverzacija lekari u komisijama dnevno su obaveštavani u koje gradove idu na komisiju. Svakodnevno je menjan i njihov sastav. Zahvaljujući tome broj invalidskih penzija smanjen je sa 21 na 17 odsto, s tendencijom daljeg pada.

Dragoljub Rajić, član UO PIO fonda, kaže, da su lažne penzije još jedan od gorućih problema Fonda na šta je ukazivano mnogo puta, ali svaki put su dobijana uveravanja da uz dvostruke i trostruke kontrole nije moguće izdavati lažne penzije.

– Ustanovilo se da to baš i nije tačno, s obzirom na to da je policija upravo otkrila da su malverzacije i pored toga moguće, zaključuje Rajić.