Ustav po meri vlasti

Podgorica – Crna Gora bi posle petnaest meseci referenduma o svojoj nezavisnosti uskoro mogla da se nađe pred iskušenjem novog plebiscita ukoliko vlast ne udovolji opoziciji da u Predlog ustava uvrsti neke izmene koje se odnose na pitanja srpskog jezika, kanonskih crkava, posebno Mitropolije crnogorsko-primorske i ukoliko nakon usvajanja novog ustava ne organizuje parlamentarne izbore na svim nivoima.

Naime, bez podrške opozicije, nema ni dvotrećinske većine u crnogorskom parlamentu, koja je neophodna za usvajanje predloga ustava, pa bi u tom slučaju jedina mogućnost bila raspisivanje referenduma za usvajanje najvišeg pravnog akta.

Poslednja kap u ionako prepunoj čaši nesporazuma vlasti i opozicije u vezi sa rešenjem novog ustava dolivena je juče kada je Ustavni odbor crnogorske skupštine, bez prisustva opozicije, utvrdio Predlog zakona za sprovođenje ustava.
I ovaj zakonski predlog, kao i Predlog novog ustava usvojeni su bez prisustva predstavnika opozicije koji su napustili sednicu Ustavnog odbora 30. jula, jer nije udovoljeno njihovom zahtevu da bude otvorena za javnost.

Nakon čvrstog stava opozicije da ubuduće neće učestvovati u proceduri donošenja Predloga ustava, iz vladajuće Demokratske partije socijalista je poručeno da šalju "čoveka kompromisa", potpredsednika te partije Svetozara Marovića za pregovarača sa opozicijom o novom ustavu.

Lider Narodne stranke Predrag Popović je rekao da će njegova stranka razgovarati sa Marovićem, kao znak dobre volje, ali da neće biti pogodbi oko "kanonskog ustrojstva crkava i jezika", a kao kompromis moglo bi da se nađe rešenje da jezik bude izmešten iz ustava i donesen posebnim zakonom za čije bi usvajanje, kao i za ustav, bila potrebna dvotrećinska većina poslanika u Skupštini. On ne veruje u takav pristanak vlasti s obzirom na to da su lideri DPS-a i Socijaldemokratske partije, Milo Đukanović i Ranko Krivokapić, poručili, u nekoliko navrata, da nema pogodbe oko jezika i crkve jer bi se time doveo u pitanju "karakter države" i "opredeljenje građana na referendumu.

Izbor potpredsednika DPS-a Marovića, koga opozicija sada zove "Lajčak iz Budve", za pregovarača sa opozicijom o novom ustavu je pogrešan jer je on "ideolog nacionalnih konflikata na prostoru eks Jugoslavije", ocena je Srpske liste.

"Rigidni stav njegove partije po pitanju ustava, kojim se Crna Gora definiše kao država samo za Crnogorce koji govore crnogorskim jezikom, a kojih ima u populaciji stanovništva manje od deset odsto, može naneti nepopravljivu štetu po pitanju prava na identitet upravo toj nacionalno-jezičkoj grupaciji", ocenjuje ova opoziciona grupacija.
U DPS-u ipak veruju u donošenje ustava kroz skupštinsku dvotrećinsku većinu. Šef poslaničkog kluba ove partije Miodrag Vuković je poručio opoziciji "da se uozbilji" i  "shvati grešku i kroz amandmane učini da se dođe do dvotrećinske većine u Skupštini".

Predsednik Demokratskog saveza Albanaca Mehmet Bardhi nije zadovoljan brojnim rešenjima koje je vlast zacrtala u Predlogu ustava.

"Ako novi ustav ne bude uvažavao predloge, sugestije i primedbe Albanaca u Crnoj Gori onda će on imati velike manjkavosti, biće hendikepiran, jer nije rešio naš položaj", poručio je juče Bardhi.

A da vladajuća koalicija DPS–SDP neće udovoljiti ni zahtevu lidera Pokreta za promene Nebojši Medojeviću koji insistira da nakon usvajanja ustava budu raspisani izbori – potvrđuje i jučerašnja izjava sekretara Ustavnog odbora Slobodana Dragovića koji je rekao: "Ustavnim zakonom je predloženo da organi vlasti ostanu na funkcijama onoliko vremena na koliko su birani. Znači, dokle god njima traje mandat, izbore ne treba raspisivati. Sa istekom mandata, raspisuju se izbori pa nakon toga ide i konstituisanje novih organa vlasti", precizirao je on.

--------------------------------------------------------------------------

Predlog ustava

Crna Gora je građanska, demokratska, ekološka i država socijalne pravde zasnovana na vladavini prava – piše u tekstu Predloga novog crnogorskog ustava. Grb Crne Gore je zlatni dvoglavi orao sa lavom na prsima, zastava je crvene boje sa grbom na sredini i zlatnim obrubom, a himna je "Oj svijetla majska zoro".

Predlogom ovog akta definisano je da je u Crnoj Gori "u službenoj upotrebi crnogorski jezik", da je "ravnopravno ćirilično i latinično pismo" i da "u opštinama u kojima većinu ili znatan deo stanovništva čine pripadnici manjinskih naroda i manjinskih nacionalnih zajednica, u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma".

N. Đurić

--------------------------------------------------------------------------

Sporni jezik, himna, zastava, državljanstvo...

Podgorica – Srpska lista nije dobila nikakav predlog u vezi sa uslovima za dogovor sa vlašću o tekstu ustava, rekao je juče Tanjugu predstavnik te koalicije u ustavnom odboru Zoran Žižić.

Podgorički mediji objavili su da bi opozicija prihvatila ustav ukoliko bi se pitanje službenog jezika izbacilo iz ustava i bilo uređeno posebnim zakonom, a vrhovnim aktom izmenjeni državni simboli.

Opozicija bi navodno prihvatila da podrži postojeću državnu zastavu, s tim što bi se kao državna vratila i trobojka sa crvenim grbom koja bi bila tretirana kao narodna ili predsednička.

Opozicija je, prema medijima, spremna da prihvati himnu "Oj svijetla majska zoro", ako bi iz nje bile izbačene dve sporne strofe koje je dopisao kontroverzni crnogorski političar Sekula Drljević.

Zauzvrat, opozicija traži da se u preambuli ustava ne akcentuje samo crnogorski narod, nego da se naglasi da je Crna Gora država svih njenih građana ili da se, uz to, pobroje svi narodi koji žive u Crnoj Gori i koji su učestvovali u njenom stvaranju među kojima su i Srbi. Žižić je rekao da SL o tom predlogu nema nikakve informacije.

"SL nije ništa zvanično dobio i smatra da, pored pitanja službenog jezika i simbola, postoje mnoga druga veoma važna pitanja u vezi za ustavom koja se moraju rešiti u skladu sa demokratskim načelima", kazao je Žižić i istakao da je "za SL posebno važno i regulisanje pitanja državljanstva po uobičajenim standardima". "To znači da se ustavom definiše da niko, ko ima pravo, ne može biti lišen crnogorskog državljanstva, da se predvidi mogućnost dvojnog državljanstva i da se državljanstvo ne vezuje za rezidencijalni uslov", kazao je Žižić.

On je objasnio da SL insistira na nevezivanju državljanstva za rezidencijalni uslov, jer nigde u svetu ne postoji praksa da se nekome oduzima državljanstvo zbog toga što izvesno vreme ne boravi u toj državi.

Tanjug