G7 uvodi nove sankcije Rusiji

VAŠINGTON – SAD i druge članice grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta, G7 saopštile su da će zbog ukrajinske krize Rusiji uvesti nove sankcije, saopštila je Bela kuća.

U zajedničkom saopštenju G7, koje je Bela kuća objavila noćas, navodi se da će sankcije Rusiji biti hitno uvedene, i da će se, ukoliko Rusija nastavi sa agresivnim akcijama, nastaviti sa pripremama širih sankcija koje će pogoditi ključne sektore ekonomije te zemlje.

Neimenovani američki zvaničnik rekao je da će svaka zemlja sama doneti odluku koju će vrstu sankcija uvesti Rusiji, da će one biti usklađene i komplementarne, ali da nije sigurno da će biti identične.

„Američke sankcije mogle bi da budu uvedene od ponedeljka”, rekao je on.

Saopštenje Bele kuće objavljeno je posle jučerašnjeg telefonskog razgovora lidera SAD, Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Italije, Baraka Obame, Fransoa Olanda, Angele Merkel, Dejvida Kamerona i Matea Rencija.

U saopštenju francuskog predsedništva objavljenom posle razgovora, navedeno je da su lideri G7 ponovo apelovali na sprovođenje demokratskog procesa u Ukrajini, ocenivši da je „neophodno” da se u toj zemlji održe predsednički izbori 25. maja, kako bi Ukrajinci slobodno i transparentno odlučili o svojoj budućnosti.

Angela Merkel je juče uzjavila da je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu rekla da Ukrajina jeste učinila niz gestova ka ispunjenju Ženevskog sporazuma, ali da Rusija nije na odgovarajući način priznala taj sporazum, što utiče na separatiste u Ukrajini.

„Rusija može ili bi mogla, duboko sam uverena, da vrati separatiste na mirni put ustavnih rasprava i priprema izbora, ali nažalost takvih signala do danas nema”, rekla je Merkel.

Barak Obama koji se nalazi u Seulu juče je i najavio da će razgovarati sa evropskim liderima o mogućem uvođenju novih sankcija Rusiji.

On je rekao i da bi uvođenje širih sankcija ruskoj ekonomiji i energetici bilo moguće ako ruska vojska pokrene akciju na teritoriji istočne Ukrajine.

Moskva: Mere u pripremi, sledi dedolarizacija

MOSKVA – Bliski saradnici predsednika Rusije Vladimira Putina užurbano razmatraju mere za zaštitu domaće privrede od posledica mogućih novih, oštrijih zapadnih sankcija, a jedna od najvažnijih akcija u tom pravcu treba da bude dedolarizacija ekonomije, objavljeno je u Moskvi.

Putinov savetnik za ekonomska pitanja, ruski akademik Sergej Glazjev, već je predočio radikalni plan za borbu protiv inostranih sankcija. Reč je o 15 praktičnih mera koje bi trebalo u doglednoj budućnosti domaću privredu da oslobode zavisnosti od Zapada.

Glazjev je osim dedolarizacije predložio da se izvrše bitne promene u ruskom finansijskom sistemu tako što bi ta reforma obuhvatila ne samo državni sektor privrede, već i operacije koje obavljaju privatna preduzeća i građani.

Država bi, kako navodi u svom predlogu Glazjev, trebalo da se pripremi za predstojeće, vrlo verovatno, zamrzavanje valutnih računa Rusije u inostranstvu. Zbog toga ekspert smatra da se hitno moraju transferisati sredstva izražena u dolarima i evrima iz zemalja-članica NATO u neutralne države.

Istovremeno treba obaviti i prodaju vrednosnih papira SAD i drugih članica NATO, a koji su sada u posedu Rusije, jer bi mogla da usledi i blokada tih sredstava. Ruske državne kompanije i banke trebalo bi da dobiju mogućnost uzimanja kredita u rubljama, umesto dosadašnjih zajmova koje su uglavnom koristili iz zapadnih banaka zbog nižih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.

Rusija je u martu i početkom ovog meseca već obavila veliki transfer svojih sredstava izraženih u dolarima i vrednosnim paprima američkog ministarstva finansija, u vrednosti koja se meri desetinama milijardi dolara, u bezbednije međunarodne finansijske instrumente.

Finansiranje domaće privrede i banaka obavljaće se, prema planu Glazjeva, uz pomoć emisije Centralne banke Rusije (CBR), dok bi operaciju neposrednog odobravanja neophodnih zajmova vršila moskovska Vnješekonombanka.

Sledeća mera bi se odnosila na ograničavanje valutnih pozicija domaćih komercijalnih banaka, u cilju onemogućavanja spekulativnih operacija sa rubljom i bekstva kapitala.

Prema podacima za prvi kvartal, koje je ranije saopštio prvi zamenik ruskog ministra ekonomije Andrej Klepač, iz Rusije je u tom periodu zabeležen odliv kapitala u vrednosti 65 do 70 milijardi dolara, što je više nego u toku cele 2013.

Protekle godine odliv kapitala iz Rusije je, na osnovu podataka CBR, uvećan u odnosu na 2012. godinu za 15 odsto, na 62,7 milijardi dolara, a vladini funkcioneri su ovog meseca upozorili da će „ogromna finansijska sredstva nastaviti i do kraja 2014. još više da 'klize' iz Rusije ako se sadašnja nepovoljna kretanja nastave”.

Kao vrlo bitnu meru u svom programu efikasnog otpora zapadnim ekonomskim sankcijama, Glazjev je naveo i stvaranje stoprocentnih rezervi po dužničkim obavezama nerezidenata, što zahteva i stalno obučavanje stanovništva da se okane paničnog beksta iz rubaljskih u sredstva izražena u drugim, uglavnom zapadnim valutama.

Program Glazjeva obuhvata i zamrzavanje valutnih obaveza komercijalnih banaka, s tim da se ta mera primeni tek nakon uvođenja novih, oštrijih zapadnih sankcija.

Rusija bi u trgovini sa zemljama Carinskog saveza i drugim „nedolarskim i partnerima van EU” trebalo obavezno da pređe na obračun u nacionalnim valutama, smatra Glazjev koji je takav zahtev stalno upućivao ruskom rukovodstvu još od početka protekle decenije, tvrdeći da je kurs na masovnu dolarizaciju zemlje „ekonomski poguban":

Glazjev je, inače, u pismu koje je ranije ovog meseca uputio ruskom ministarstvu finansija, predložio da se njegovi navedeni i neki drugi predlozi za prevazilaženje posledica zapadnih sankcija razmotre na Nacionalnom finansijskom savetu.

Ruski ministar finansija, Anton Siluanov, zatražio je od najbližih saradnika da svoje primedbe i predloge, a povodom navedenog plana Glazjeva, dostave do 23. aprila, ali, kako navodi moskovski poslovni dnevnik „Vedomosti”, to za sada nije učinjeno.

Agencija RIA Novosti ističe, pozivajući se na mišljenje neimenovanih vladinih funkcionera, da su neki predlozi Glazjeva, kao na primer snižavanje ruskih valutnih aktiva u suverenim fondovima, teško sprovodivi, ali u isto vreme ukazuje da u sklopu tih mera postoje i „sasvim razumna i prihvatljiva rešenja”.

Ideje i predlozi Glazejeva su, uglavnom, sasvim suprotni zalaganjima liberalnog bloka u ruskoj vladi i sada je, kako navode analitičari u Moskvi, pitanje da li Siluanov, raniji ministar ekonomije German Gref, koji je sada direktor „Sberbanke”, i neki njihovi istomišljenici mogu napraviti neki prihvatljiv kontra - plan.

Sagovornici „Vedomosti” u Kremlju smatraju da, ipak, ne treba preceniti uticaj Glazjeva na novu ekonomsku politiku ruske vlade. Ali, oni priznaju da se Putin u razgovorima sa članovima vlade u nekim prilikama poziva i na podatke svog glavnog ekonomskog savetnika.

Šef CB Rusije protiv dedolarizacije i samoizolacije

MOSKVA – Šef centralne banke Rusije Elvira Nabiulina ne podržava ideju samoizolacije i dedolarizacije, koje je, pored ostalog, predložio savetnik za ekonomska pitanja predsednika Vladimira Putina, ruski akademik Sergej Glazjev, u okviru plana za borbu protiv inostranih sankcija.

„Smatram da treba da izgradimo sistem, platni i finansijski, koji će biti maksimalno zaštićen od neprijateljskih uticaja iz inostranstva... Ali ne podržavam nikakvu dobrovoljnu samoizolaciju. Mislim da mora da se nađe izbalansirano rešenje”, rekla je danas Nabiulina u televizijskoj emisiji.

Pitanje stvaranja nacionalnog sistema plaćanja postavilo se nakon što su Viza i Masterkard ograničile operacije dve ruske banke reagujući na uvođenje sankcija SAD, podsetila je agencija Ria novosti.

Državna duma je u petak usvojila zakon o uspostavljanju nacionalnog elektronskog sistema platnih kartica i obezbeđenju nesmetanog rada međunarodnih platnih sistema.

Šef centralne banke je takođe istupila protiv dedolarizacije stanovništva i zatvaranja menjačnica.

„To je glupost, da se menjačnice ukinu. Kakva se to ograničenja uvode za ljude, to je iz oblasti fantastike. To bi bio ogroman korak unazad”, rekla je Nabiulina.