Ideologija se strankama ne isplati

Da li je u Srbiji nestala ideologija na političkoj sceni? „Nije samo u Srbiji, ideološke razlike stavljene su u stranu i u svetu”, kaže Dejan Vuk Stanković, politički analitičar. Posle izbora 2012. godine neki analitičari su govorili da nema pravih programskih politika, već da se samo u različita marketinška pakovanja ubacuju programi koji su praktično isti.

Da li je to kraj partija s jakom ideologijom od koje se ne odstupa, čak ni po cenu da se izgubi vlast? Ili je planetarna kriza dovela do promene politike i stavljanja na dnevni red najznačajnijih a ne lokalnih pitanja?

Stanković smatra da se sve svelo na borbu imidža lidera i da je svetski trend, posle propasti ideologija, od kojih je jedna socijalizam, da teško može da se veruje u bilo šta.

„U Srbiji se odomaćio koncept da svaka stranka može sa svakom, a nema ni jasnog ideološkog sistema. Na vlasti su levičarska i desničarska stranka – Srpska napredna stranka kao umereno desna, i Socijalistička partija Srbije kao levičarska. Postoji idejna kriza na političkom planu i zato na tržištu nema novih ideja i lako se menjaju politička stanovišta. Ima svega po malo, dok ideologija podrazumeva čvrsto zalaganje za određenu stvar.”

Stanković zaključuje da se ideologija politički i ne isplati.

„To se vidi na primerima Demokratske stranke Srbije i Liberalno-demokratske partije, koje su imale svoju ideologiju i nisu prešle cenzus na poslednjim izborima. I zato se beži od ideologije.”

Da se još od šezdesetih godina dvadesetog veka pojavljuju tendencije smanjivanja ideoloških razlika između partija i usmeravanje partija ka takozvanom srednjem biraču, piše Zoran Stojiljković u knjizi „(Ne)demokratsko redizajniranje političkih partija u Srbiji”.

„Ovakva praksa najočiglednija je u radu velikih partija (na primer nemačke CDU-CSU i SPD) koje pokušavaju da zauzmu politički centar dolazeći sa levice ili desnice, dok se manje partije i dalje trude da ponude programski prepoznatljivu politiku. Naravno, preduslov deideologizacije je visok stepen ekonomskog razvoja i rešavanje osnovnih društvenih pitanja, što u Srbiji nije slučaj. Ipak, suženost političkog prostora, pritisnutog između domaćeg otpora promenama i želja međunarodnih aktera, dovodi do sličnog ishoda i sličnosti politika centralnih stranaka”, kaže Stojiljković.

Ali, on kaže da programskih razlika ipak ima. Milan Nikolić, sociolog, kaže da kod nas partije nisu ni ideološki ni programski profilisane.

„Naše partije prepoznaju se po liderima. U zemljama u tranziciji to slabo profilisanje ih košta. Ali, ima i profilisanih partija i to su obično ultradesne, koje se zalažu za pravoslavlje ili Rusiju, ali one dobijaju oko deset odsto glasova. Sve drugo je populističko zalaganje za Evropsku uniju, nova radna mesta, reforme… Te partije su uglavnom na centru i levo od centra. Po nekim istraživanjima, čak šezdeset do devedeset odsto ljudi orijentisani su socijaldemokratski, ali naši političari bežeći od komunističke prošlosti – idu udesno, jer se plaše da uzmu poziciju levo od centra. Jer, kako će njihovi partneri, od MMF-a do Svetske banke, reagovati na levičarenje. Naši političari beže i u nejasno jer tako niko neće moći da ih drži za reč.”

Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da ideologija za različite ljude znači različit pogled na svet i da oni koji su siromašni i oni koji su u boljoj poziciji, imaju različite poglede na svet. Svaka ideologija je nekoj od ove dve kategorije ljudi razumnija.

„Sve partije su prilagodile svoju ideologiju boljestojećim građanima. Niko se ne zalaže za radnike, ali njih kod nas praktično više i nema. Svi govore o višim društvenim klasama jer je to dominantna neoliberalna ideologija.”

Vuletić objašnjava da sada svi misle da mnogo šta treba menjati zbog teške ekonomske situacije.

„Ali, i to je ideologija koja odgovara bolje situiranom delu stanovništva. Ranije smo imali socijalističke partije i one su se zalagale za interes siromašnijeg, radničkog sloja stanovništva. Dolaskom globalizacije poslovi radnika iz mnogih zemalja su izmešteni i na druge kontinente, pa se domaće partije ne obraćaju radnicima i siromašnima već boljestojećem staležu. Sada bi bilo nerealno da se neka stranka obraća radnicima, čak i kod nas.”