Tajne veze Ljubljane i Zagreba

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 7. avgusta – Pošto su proteklih dana najviši predstavnici Hrvatske i Slovenije putem medija međusobno razmenili odbacivanje ponuđenih rešenja pograničnih sporova na kopnu i moru, danas je iz kabineta slovenačkog šefa vlade Janeza Janše saopšteno da će predsednici svih ovdašnjih parlamentarnih stranaka "dati odgovor na poslednji hrvatski odgovor 17. avgusta". Ovim je završen kurtoazni duel između slovenačkog ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela i premijera Hrvatske Ive Sanadera, koji je zabavljao javnost poslednja tri dana.
Sve je počelo kada je službena Ljubljana u dokumentu označenom kao "poverljivo" pre deset dana iznenadila Zagreb idejom da deceniju i po sporenja oko vlasništva nad Piranskim zalivom (odnosno Savudrijskom valom, kako je odnedavno krste u Hrvatskoj) te kotama na kopnu preseče arbitar u liku nekadašnjeg francuskog ministra pravosuđa Robera Badintera. Da podsetimo, Badinterova komisija je početkom devedesetih godina priznala unutrašnje granice bivše Jugoslavije kao državne, čime je otvoren put priznanju novonastalih država na tlu nekadašnje SFRJ.

Badinter je sad na čelu suda za pomirenje i arbitražu u okviru Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), a pošto je Janšin kabinet Badinterovu rolu obavio diplomatskom misterijom, nejasno je da li bi on bio pozvan kao medijator (čije mnenje nije obavezujuće) ili bi njegov sud bio konačan ukoliko obe države pristanu na arbitražu.

U Ljubljanu je zatim (prošlog četvrtka) stigla depeša iz Zagreba kojom je odbačen Badinterov sud; prema nekim izvorima, Hrvatska je podozriva prema Badinterovom sudu jer "u njemu sedi i jedan Slovenac", a uz to "rečeni organ do danas nije doneo nijednu meritornu odluku". Sanaderova vlada je u kooperativnom nadahnuću Janšinoj ekipi predložila da se određivanje granice prepusti Međunarodnom sudu za pomorsko pravo u Hamburgu. Ministar Rupel je odmah sutradan, 3. avgusta, sazvao novinare u hotel "Bernardin" u Portorožu i poručio Sanaderu da je "Hamburg za Sloveniju neprihvatljiv". Rupel ne vidi zašto Hrvatska odbacuje Badinterov sud "jer upravo je Badinter ona osoba koja je pre 16 godina omogućila međunarodno priznavanje Slovenije i Hrvatske", niti vidi išta problematično u činjenici da je i on lično (Rupel) član Badinterovog suda za arbitražu i pomirenje.

Slovenački ministar je upozorio da ovakvim manevrisanjem "prijatelji u Zagrebu" pokazuju spremnost da razmatraju samo među na moru (jer za to je nadležan sud u Hamburgu), a time odbacuju raspravu o granici u Istri, Trdinovom vrhu, Međumurju… Slovenački mediji su ujedno spekulisali da iz Banskih dvora stižu signali da predsednik Mesić možda nije protiv medijacije, a dileme je prekinuo Sanader koji se tokom vikenda odazvao na Rupelove reči izjavom da je to tek "privatno Rupelovo mnenje", pošto Hrvatska iz Ljubljane još nije ništa zvanično dobila po pitanju predloženog Hamburga.

U međuvremenu su Sanader i Janša iznenadili novinare pojavivši se zajedno u publici u Ljubljani, na fudbalskoj utakmici. Iako su odbili da daju izjave, javnost je saznala da je pitanje granice samo jedan od čak četiri slovenačka predloga Hrvatskoj. Iz Janšinog kabineta je danas procurio sadržaj ostala tri predloga – radi se o prebijanju potraživanja po pitanju zajedničkog vlasništva u nuklearnoj elektrani "Krško", zakinutim štedišama Ljubljanske banke i ribolovu u Jadranskom moru. Janša je najavio da će se još pre kraja ovog meseca sastati sa kolegama iz Hrvatske, iako je Rupel sinoć (opet putem domaćih medija) poučio Sanadera "da svako ko malo zna o diplomatiji, zna da je mišljenje ministra spoljnih poslova – stav države". Rupel je podrugljiv ton amortizovao napomenom da će "sa prijateljima u Zagrebu razgovori biti nastavljeni", pa ako nema sloge oko Badintera ili Hamburga (gde je Slovenija sumnjičava jer je svojevremeno jedan od sudija bio Hrvat), "tražićemo treću i četvrtu mogućnost".

Katarina Kresal, predsednik opozicione LDS, postavila je pitanje vladajućoj nomenklaturi zašto se naprasno odustalo od dosadašnje linije da je jedino dogovor (sa Hrvatskom) put kojim se mogu rešiti pogranična trvenja, pa su odjednom u igri medijacija i arbitraža. Odgovor je jednostavan – Janšinoj vladi se uoči preuzimanja predsedavanja Evropskom unijom, kroz četiri meseca, žuri da otkloni sva žarišta potencijalnih problema, a to su pre svega stalne čarke s komšijama oko nepriznatih granica.