Gazdu ne čekaju skrštenih ruku

Vršac – Još jedna neuspela privatizacija bi, verovatno, bila kobna za „Vršačke vinograde”, imajući u vidu da su prethodne dve, pogotovu prva, ostavile duboke tragove u radu ove naše poznate kompanije, jedne od 157 firmi u restrukturiranju. Za razliku od većine u pomenutoj grupi, ova vršačka firma, sa oko 240 zaposlenih i 1.134 hektara vinograda, gazdu ne čeka skrštenih ruku, već brine o proizvodnji grožđa i vina kao svaki dobar domaćin.

Već dve godine „Vršački vinogradi” uspešno prolaze i svojevrsni test izdržljivosti: bez ikakve pomoći države, isključivo sopstvenim radom pokrivaju sve troškove, pa i pozamašne obaveze prema državi, od koje vinogradari očekuju pomoć, makar u vidu subvencija. Zbog statusa firme u restrukturiranju, nemaju mogućnosti da se kreditno zadužuju kod banaka, pa se snalaze kako znaju i umeju. Već godinu dana nijedna plata zaposlenih, zajedno sa uplatom poreza i doprinosa državi, ni dana nije kasnila.

Istovremeno, ovde hvale odnose sa poslovnim partnerima, dobavljačima i kupcima i ističu njihovo razumevanje situacije.

Uprkos žestokoj konkurenciji, Vrščani su izvoz vina podigli na trećinu ukupne svoje prodaje, pa tako ovdašnju Bahusovu kapljicu piju: Kinezi, Australijanci, Kanađani, Nemci, Austrijanci, Francuzi, Švajcarci, Česi, a najviše stanovnici Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Prošle godine realizacija vina je povećana 31 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u četiri ovogodišnja meseca taj nivo je skoro zadržan, što je pravi uspeh imajući u vidu otežane uslove.

Rešavanje „pitanja gazde” je, ipak, urgentno. Ova firma savesnim radom održava sopstvenu vrednost, i time osujećuje zlu sudbinu, koja je zadesila slične velike vinogradarsko-vinarske kompanije u Srbiji, nekada na dobrom glasu i visoko vrednovane, a sada samo u uspomenama. Ali, sasvim je neizvesno do kada će entuzijazam zaposlenih trajati. Zato ovde strahuju od onog što može da se dogodili ukoliko država, koja u ovoj kompaniji ima 78 odsto kapitala, ne bude domaćin.

– Prodajom vina obezbeđujemo više od milion evra godišnje, neophodnih za održavanje primarne proizvodnje. Recimo, samo berba grožđa, u kojoj učestvuje oko 550 radnika, koštala nas je oko 350.000 evra. Hemijska zaštita staje više od 350.000 evra, a tu su i rezidba, u kojoj učestvuje 250 ljudi, nabavka nafte, rezervnih delova za mehanizaciju... , kaže za „Politiku” Dejan Nestorov, komercijalni direktor, naglašavajući značaj firme za državu i vršački kraj. 

Pre nekoliko dana premijeru Aleksandru Vučiću obratio se Sindikat „Nezavisnost” i tom prilikom podsetio na prvu privatizaciju 2006. godine, kada je 70 odsto državnog kapitala kupio konzorcijum domaćih vlasnika. Dve i po godine kasnije, privatizacija je poništena („kupac nije ispoštovao preuzete obaveze”). Ovaj sindikat se suprotstavio i drugoj prodaji, kineskoj firmi „Guan Nan”, koja je (8. jula prošle godine) registrovana u Srbiji – „samo dan uoči objavljivanja oglasa o prodaji kompanije”.

– I tada smo sprečili veliku pljačku, u koju su, po svemu sudeći, umešani i neki visoki državni činovnici. Jer, početna cena na prvom javnom nadmetanju, 26. jula prošle godine, bila je 17,6 miliona evra. Cena u drugom krugu pala je na 51 odsto, odnosno, 8,9 miliona evra, da bi u trećem nadmetanju (sva tri kruga u istom danu), njena vrednost bila svedena na svega 30 odsto, odnosno, na oko 5,3 miliona evra, kaže za naš list Jon Popov, predsednik Sindikata „Nezavisnost”, naglašavajući da sindikalci i mali akcionari, u čijim rukama je 28 odsto akcija, nisu protiv privatizacije, ali jesu za korektnu i poštenu prodaju.

U očekivanju nove prodaje, urađena je lična karta kompanije, i nova procena kapitala od 29,5 miliona evra, od čega je neto vrednost (bez obaveza) oko 14 miliona evra. Trenutno je na zalihama blizu 11 miliona litara vina.