Pritisak Turske na Irak

Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 8. avgusta – Poseta premijera Nurija al Malikija Ankari protekla je u znaku kurdskih pobunjenika, koji su u severnom Iraku našli utočište i odatle povremeno upadaju u Tursku i prolivaju krv vojnika i civila. "Mi smo u Iraku žrtve terorizma. Rekli smo da ćemo uspostaviti saradnju u borbi protiv svih terorističkih grupa, prvenstveno protiv Radničke partije Kurdistana (PKK)", izjavio je Maliki na zajedničkoj konferenciji za novinare sa domaćinom Tajipom Erdoganom, koja je kasno juče održana na kraju njegove kratke  posete Ankari.

"Postigli smo dogovor da uložimo sve napore da se okonča prisustvo PKK u severnom Iraku", rekao je premijer Erdogan.

Mnoge pojedinosti dvojica premijera su, očigledno, zadržali za sebe, ali je bilo jasno da je kurdski problem ozbiljno opteretio odnose dve susedne zemlje i da je sva druga pitanja potisnuo u drugi plan. Pogotovo što se premijer Erdogan posle nedavne pobede na vanrednim parlamentarnim izborima našao pod žestokim pritiskom javnosti – vojske i mnogih građana – da već jednom preduzme nešto protiv kurdskih terorista i separatista.

Premijer Maliki je, kako se saznaje, odbio da stavi potpis na sporazum o borbi protiv terorista koji su mu predložili domaćini. Tako nešto je mogućno, objašnjeno je u njegovoj okolini, tek posle rasprave u vladi i parlamentu u Bagdadu.

Turke kao da već izdaje strpljenje. Ankara traži umesto praznih obećanja konkretne poteze Bagdada i Amerikanaca: da se zatvore baze PKK u severnom Iraku i izruče Ankari lidere pobunjenika, da se blokira dopremanje oružja i hrane i emitovanje propagandnog radio i TV programa.

Gotovo u isto vreme, dok su u Ankari vođeni zvanični razgovori, u pokrajini Hakiri, na istoku zemlje, od podmetnute bombe stradali su jedan poručnik i dvojica lokalnih čuvara bezbednosti. Za to su odmah optuženi kurdski teroristi. To je bio samo jedan u seriji bombaških napada, u kojima je, prema nezvaničnim računicama, od početka godine poginulo 80 vojnika i pripadnika snaga bezbednosti. Javnost je naelektrisana, traži od svojih lidera da turska armija – kada to neće Amerikanci i Iračani – upadne u severni Irak i jednom zasvagda iščupa korene teroristima. Prema zvaničnim tvrdnjama, u susednoj zemlji je našlo utočište tri do četiri hiljade kurdskih pobunjenika, koji se u Turskoj bore za stvaranje nezavisnog Kurdistana. "Mi smo spremni da upadnemo u severni Irak i samo čekamo naređenje", poručuju iz Generalštaba. Takva akcija može se, međutim, izvesti tek posle odluke parlamenta.   

Turska već nekoliko nedelja dovlači pojačanja u pogranično područje prema severnom Iraku. U tom delu zemlje sada je stacionirano silno naoružanje, uključujući i tešku artiljeriju, kao i 200.00 askera, pet puta više nego ranije.

Turska artiljerija povremeno gađa kurdske baze u severnom Iraku, što potvrđuje lokalno stanovništvo. Vojnici se zasad, međutim, ne usuđuju da upadnu u susednu zemlju, pogotovo što se tome protive i irački Kurdi i Amerikanci. Vojna intervencija bi to relativno mirno područje pretvorila u pravi  pakao, u kome se ne bi znalo ko u koga puca, poručuju iz Pentagona.

U vreme režima Sadama Huseina Turska je nekoliko puta upadala u severni Irak, ali te akcije su imale polovičan domet. U Ankari se sada, i pored toga, smatra da je rešenje u vojnoj intervenciji, ukoliko Bagdad i Vašington ne stanu na put kurdskim pobunjenicima. "Mi razumemo Tursku... Ali Ankara ne treba da se meša u unutrašnja pitanja drugih zemalja", upozorio je premijer Maliki.