Tek počinje bankarska utakmica

Na našem uzavrelom bankarskom tržištu za svakog klijenta bori se, u oštroj konkurenciji, 36 banaka, ali one još nisu dovoljno efikasne. Žestoka utakmica, prema oceni Olivera Regla, predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, tek predstoji. Veća konkurentnost učiniće bankarske usluge još jeftinijim, uz niže kamate čija će visina, među drugim faktorima, zavisiti od inflacione stope, ali i mera monetarne politike centralne banke.
– Mnogo banaka je tokom poslednjih godina stiglo na relativno malo tržište, pa bi manji "igrači", koji su došli sa velikim očekivanjima, mogli da se razočaraju. Neke inostrane banke su platile visoku cenu, kada su kupovale domaće, da bi zakoračile na srpsko tržište. Ima i onih koje nisu dobile željeni deo bankarskog "kolača" koji je očito premali za toliki broj banaka. Pojedine banke pokušavaju da povećaju tržišni udeo nudeći kredite i po damping cenama. Sa druge strane, vidimo da su neke banke, koje su damping cenama dobile nove klijente, posle nekoliko meseci morale da povećaju cene zajmova. Ali, na klijentima je da biraju svoju banku – ističe Regl.

Uprkos tome, bankarski sektor treba da bude primer drugim delatnostima, jer su usluge u pogledu transparentnosti, napominje Regl, na zavidnom nivou u regionu. Sada klijenti mogu, kako on objašnjava, da uporede ponude banaka po istim parametrima.

U sve većoj bankarskoj konkurenciji, Rajfajzen banka planira da i dalje "raste". Sa kapitalom od 270 miliona evra, cilj prve inostrane banke koja je došla u Srbiju jeste da zadrži lidersku poziciju u kreditiranju privrede, stanovništva i u investicionom bankarstvu. Rajfajzen bankarska grupacija je krajem juna privredi plasirala kredite vredne više od 850 miliona evra. Pored kreditnih linija koje je odobrila ta banka iz Srbije, više od 525 miliona evra došlo je iz "centrale". Takvi "cross border" krediti su jeftiniji za dva do tri procentna poena u odnosu na one koji se odobravaju u "lokalu". Međutim, ti krediti u iznosu od više od 600 miliona evra nisu deo ukupnog portfolija i nisu u njemu prikazani. Ali, kaže Regl, banci nije bitno da prikazuje veliki lokalni portfolio, i to na teret klijenata, nego da ojača "nespornu lidersku poziciju" na nivou cele Rajfajzen grupacije na srpskom tržištu, kao i u domenu kreditiranja privrede.

– Razlika u visini kamate je veoma važna pogotovo za proizvodna preduzeća. Jeftiniji krediti su bitni za njih i da bi održala konkurentnost sa firmama iz regiona, jer se one ne takmiče samo sa kompanijama iz Srbije, već i sa onima iz Rumunije, Bugarske... To je razlog što je NBS omogućila direktno finansiranje privrede iz inostranstva bez obavezne rezerve – kaže Regl.

– Banka je orijentisana na dugoročno servisiranje klijenata, ali i partnerstvo. Zato i ne očekujemo brz profit. Gledamo da gradimo dugoročan odnos sa preduzećima i građanima kojima nudimo usluge u 76 filijala čiji će se broj do 2009. povećati do 120 – naglašava naš sagovornik.

Na pitanje da li su kamate Rajfajzen banke, ipak, visoke, Regl kaže da su dobili puno klijenata koji su prethodno uzeli "jeftine" kredite u drugim bankama. Tek kada su se kod njih opekli došli su i do njegove banke, zaključuje Regl, uz savet građanima da pažljivo gledaju gde se zadužuju i po kojoj ceni.

-----------------------------------------------------------

Rejting i kamate

Monetarna politika NBS je, iako restriktivna, veoma uspešna, prema oceni Regla. Svela je inflaciju na nizak nivo, što je osnov za svako planiranje i razvoj. Uz smanjenu inflaciju, makroekonomska i politička situacija ide u dobrom smeru, pa očekuje da će se kreditni rejting zemlje srednjoročno poboljšati, a sa njim doći do pada kamata.