Gde će vlada parkirati 31.000 automobila

Da najnovije mere vlade, koje se tiču promene radnog vremena u javnom sektoru i korišćenja službenih automobila, neće spasti naše javne finansije saglasni su i vlast i njeni kritičari.

To što će ubuduće biti ograničeno korišćenje službenih vozila, koja nas koštaju 50 miliona evra godišnje, ne znači da će baš sav taj novac ostati u budžetu Srbije. Jer, kako je novinarima na Praznik rada rekao Ivica Dačić, potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova, tek treba napraviti evidenciju i precizne kriterijume o tome ko ima pravo da koristi službeni automobil i na koji način.

I Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, u intervjuu RTS-u rekao je da ove mere neće „epohalno rešiti naše probleme, ali da pokazuju poštovanje prema građanima”.

– To je jedno od rešenja koje pokazuje pošten, korektan, ozbiljan i odgovoran odnos prema narodnom novcu. Ta mera podrazumeva da samo najmanji broj državnih funkcionera po sili zakona ima pravo na službeno vozilo, svi ostali moraju da upute dopis i da se na njega u pismenoj formi odgovori – rekao je Vučić.

Konkretno, Vlada Srbije je na sednici održanoj prvog maja usvojila Uredbu o načinu korišćenja službenih vozila u svojini Republike Srbije, kojom je propisano da pravo na službeno vozilo visoke klase na stalnom korišćenju imaju samo predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine, predsednik i potpredsednici vlade, predsednik Ustavnog suda i predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

To, zapravo, ne znači da će bez automobila ostati svi ostali, među kojima su i ministri ili gradonačelnici, već da će oni ukoliko im vlada to odobri voziti nešto „lošije” četvorotočkaše. Ali, prema najavama iz Vlade Srbije, bez automobila će ostati veći broj službenika, od kojih su neki snimljeni kako tim autima prevoze lične stvari, pa čak i povrće…

Prema podacima revizora, u Srbiji ima 31.000 službenih automobila. Kako je ranije rekao Ivica Dačić, najmanje vozila ima u Generalnom sekretarijatu vlade, svega nekoliko stotina, dok se nekoliko desetina hiljada nalazi po raznim ministarstvima, preduzećima i javnim ustanovama.

Ovdašnju javnost je možda i više zainteresovala druga odluka koju je Vlada Srbije donela istog dana, a reč je o tome da u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama vlade, Republičkom javnom pravobranilaštvu i javnim agencijama radno vreme počinje u 7.30 časova i završava se u 15.30.

– Ova odluka je doneta s ciljem postizanja bolje i efikasnije organizacije radnog vremena – navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.

Ono što su predstavnici opozicije i kritičari ovih mera zamerili ovakvoj odluci, naročito na društvenim mrežama, jeste da je mnogo bitnije da se radi osam časova, a ne da li će radni dan početi u pola osam ili u osam. Sindikati, međutim, nemaju ništa protiv ovih izmena, već se spremaju da nezadovoljstvo pokažu kada plate u javnom sektoru budu umanjene za deset odsto.

Tako je Ljubisav Orbović, predsednik najvećeg sindikata u zemlji, Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da će sindikati pružiti otpor smanjenju plata, ali da se neće buniti zbog pomeranja radnog vremena. Predsednik policijskog sindikata Veljko Mijailović rekao je za Tanjug da „ne želi da se meša u stvari koje donosi poslodavac, odnosno vlada, a da je za predstavnike tog sindikata najvažniji profesionalizam”.

– Sama promena radnog vremena nije ključna stvar jer postoje ljudi koji rade ceo dan, a ne daju konkretne rezultate – rekao je Mijailović za Tanjug.

Jasno je da su ove dve uredbe samo kozmetičke izmene u poređenju sa onim što je najavljeno. Znatno veći izazovi će doći kada se bude krenulo u smanjivanje plata u javnom sektoru, izmene zakona o radu i veoma izvesnom gašenju mnogih preduzeća u restrukturiranju.