Potisnute nesuglasice Amerike i Nemačke

Blic-poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Vašingtonu po mišljenju merodavnih političara i analitičara obe strane, nije zadovoljila očekivanja ni u SAD ni u Nemačkoj.

Vašington je očekivao od šefice nemačke vlade da se prikloni američkom stavu po pitanju ukrajinske krize, da njena vlada odustane od „mekog“ sankcionisanja Rusije – što je postignuto, u načelu, jer je potvrđeno zajedničko opredeljenje da se pooštre sankcije Rusiji ukoliko Moskva „omete” predstojeće izbore u Ukrajini. Konkretne mere nisu definisane.

Berlin se nadao obnavljanju „zaleđenih” pregovora o obustavi međusobne špijunaže i o usaglašavanju stavova o uslovima formiranja evropsko-američkog ugovora o slobodnoj trgovini, što bi predstavljalo širenje jedinstvenog tržišta sa obe strane Atlantskog okeana.

Domaćin Obama u obe tačke gošći je pružio– utehu. Pozicije su ostale nepromenjene, kao što to sažeto komentarišu nemački mediji. Obami je, lično, žao da Nemci elektronski nadzor, neophodan zarad odbrane od terorizma, smatraju špijunažom njihove privatnosti.

Što se ugovora o slobodnoj trgovini tiče, on mora podrazumevati slobodu američkih koncerna da deluju u skladu sa domaćim (američkim) zakonima, čak i kada evropski zakoni propisuju drugačije norme.

Tako je sastanak dvoje državnika, planiran kao demonstracija transatlantske sloge između Amerike, vodeće nacije Zapada, i Nemačke, najuticajnije članice EU, pokazao je da između dve države postoje brojne nesuglasice. Najbolniju tačku razmimoilaženja, gledano iz nemačkog ugla, predstavlja odbijanje SAD da potpiše takozvani no-spy-contract kojim bi se obustavila međusobna špijunaža.

Time je Nemačkoj jasno stavljeno do znanja da pojam ličnih i demokratskih sloboda, toliko prizivan upravo u SAD, ima svoje granice – ako je o američkim interesima reč.

Merkel i Obama ostali su u razgovoru čak i duže od planirana četiri sata – pojavili su se na pres konferenciji sa zakašnjenjem od bezmalo četrdesetak minuta. Kada je premijerka upitana da li ostaje pri stavu, po kome se prijatelji ne smeju međusobno uhoditi i da li se slaže sa mišljenjem francuskog predsednika Fransoa Olanda, da je poverenje (Evropljana) u SAD ponovo uspostavljeno?

„Potrebno je (učiniti više), jer ovo nije stvar koja se rešava u duhu američke krilatice ,business as usual”, odgovorila je Merkelova, što je shvaćeno tako, da maksima viših interesa ne može ostaviti po strani učinjeno (prisluškivanje).