Bosanski recept za Ukrajinu

Diplomatski izvori u Berlinu i Beču sa optimizmom gledaju na mogućnost realizacije nemačko-ruskog predloga o održavanju druge ženevske konferencije o Ukrajini koja bi trebalo da doprinese konačnom rešenju krize u toj zemlji.

„Izbor tema i ciljevi druge konferencije, predstavljeni u nacrtu ideje nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera, daleko su konkretniji od onih koji su razmatrani na prvom sastanku u Ženevi, 17. aprila”, neodređeno se ističe u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova.

U Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, međutim, „Politici” je predočeno šta bi željene odluke konkretno mogle da podrazumevaju.

„Morale bi se uvažiti predstave obe sukobljene strane o budućem uređenju zemlje, a upotreba sile bi hitno morala biti zamenjena konstruktivnim dijalogom”, rečeno je „Politici” u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga.

Jedna od opcija, rečeno je dalje, bilo bi rešenje po ugledu na zaključke dejtonske konferencije o Bosni i Hercegovini, uključujući izjednačavanje entiteta u političkim pravima – sa ukrajinskog i sa ruskog govornog područja u toj zemlji.

Optimizam u dva nemačka spoljnopolitička resora, u vladi i u parlamentarnom odboru, zasnovan je na navodnoj spremnosti učesnika prve ukrajinske konferencije u Ženevi – SAD, Rusije, EU i prelazne vlade u Kijevu – da se na obnovljenu raspravu pozovu i vođe pristalica federalizacije na istoku Ukrajine.

Pristalice federacije, doskora nazivane teroristima i separatistima koji dejstvuju po nalogu Moskve, zahtevaju, naravno, više od takozvane regionalne autonomije u smislu manjinskog prava – traže uređenje države između dva ravnopravna entiteta.

Izvor u bečkom ministarstvu spoljnih poslova ukazao je „Politici” na suštinu planiranog sastanka u Ženevi, na osnovu detalja razgovora koje je Štajnmajer vodio sa ruskim i ukrajinskim kolegom Sergejem Lavrovom i Andrejom Deščicom, na bečkom aerodromu Švehat.

U Beču se, s povodom, ističe da su smirivanje situacije u Ukrajini, kao prvo, a potom i usaglašavanje stavova sukobljenih strana prioritetni ciljevi planirane „Ženeve 2”. Dodatno se ističe da ostvarenje dva cilja neće biti dovoljno da bi se obezbedila trajna stabilnost zemlje koja se trenutno nalazi na ivici građanskog rata.

„Ne bi se smelo ispustiti iz vida da je Ukrajina država između dva politički različita bloka i da bi njeno svrstavanje na jednu ili drugu strano moglo da dovede do novih političkih trzavica”, predočeno je „Politici” u telefonskom razgovoru sa izvorom koji nije želeo da bude imenovan. „Naš (austrijski) ministar spoljnih poslova (Sebastijan Kurc) predložio je Ukrajini, posle detaljnih konsultacija u zemlji i inostranstvu, da se opredeli za večitu neutralnost, kao Austrija. Status neutralnosti doneo je alpskoj republici nezavisnost posle svršetka Drugog svetskog rata i posle desetogodišnje savezničke okupacije.”

O čemu su ministri Štajnmajer, Lavrov i Deščica tačno razgovarali, nije saopšteno ni u Berlinu, ni u Beču.

Jučerašnja izjava spoljnopolitičkog opunomoćenika za odnose sa istokom u nemačkoj saveznoj vladi, državnog ministra Gernota Erlera, međutim, navodi na zaključak da je Zapad odustao od dosadašnjih zahteva da se jednostrano razoružaju takozvani proruski separatisti.

Erler je apelovao na vladu u Kijevu da povuče vojsku sa istoka Ukrajine. Pri tome on navodno nije istupio samoinicijativno, već u skladu sa dogovorom koji su prethodno postigli ministar Štajnmajer i državni sekretar za spoljnu politiku SAD Džon Keri.