Bliski susret nad Pacifikom

Posle "bliskog susreta" ratne mornarice SAD i ruskog vojnog vazduhoplovstva, prošle srede, na granici vazdušnog prostora iznad američke strateške baze na ostrvu Guam, u mikronezijskom arhipelagu, nagađanja o hladnoratovskim čarkama dve sile u zapadnom Pacifiku ne jenjavaju.

Da li to Putinova Rusija pokazuje mišiće, demonstrira vojnu silu i sposobnost, zapitali su se vodeći mediji, i sa ove i sa one strane Atlantika, pošto je u javnost procurela vest da su se četiri ruska strateška bombardera tipa "tupoljev TU 95 MS" "opasno približila" američkim mornaričkim snagama koje su tu održavale vojne manevre.

Američki Stejt department i Pentagon, naravno i ruski vojni vrh, umanjili su značaj konfrontacije u vazduhu, tvrdeći da je reč o rutinskom kontaktu. Amerikanci su dodali da do takvih susreta retko dolazi, navodno zbog nedostatka budžetskih sredstava ruskih oružanih snaga. Potom je, uz pomoć različitih informacija, iz različitih izvora, stvorena pometnja.

General-major Pavel Androsov, šef ruske strateške avijacije, izjavio je da je susret odgovarao obema stranama poznatoj taktici, i tradiciji pokazivanja budnosti, naglaska prisustva: "Kada je dolazilo do takvih kontakata, običaj je nalagao da piloti razmene pozdrave i osmehe, da se svako okrene u pravcu matične baze..."

Sa američke strane, međutim, mornarički admiral Robert Vilard je pojasnio da do vizuelnog kontakta nije moglo da dođe: "Ruske letelice nisu prišle bliže od 160 vazdušnih milja granici bezbednosne zone ostrva, koja ima radijus od 300 milja." Na kraju se oglasio i portparol Stejt departmenta, tvrdeći da američki lovci presretači nisu startovali, jer zastareli ruski bombarderi nisu predstavljali opasnost po manevarsku flotu SAD: "Mornaričko osoblje bilo je radoznalo, da li te stvari (krntije) još uvek mogu da se održe u vazduhu."

Reakcija Stejt departmenta nametnula je dodatno pitanje – zašto su Britanci pre mesec dana digli uzbunu, kada su se ruske letelice istog tipa približile vazdušnom prostoru iznad škotskih ostrva?

Strateški bombarderi na turbomlazni pogon, tipa TU 95, u šifrovanom rečniku NATO-a poznatiji kao "medvedi", jesu starijeg datuma proizvodnje – projektovani su u eposi hladnog rata – ali je planirani rok upotrebe modifikovanih verzija TU 95 MS produžen do 2040. godine. Po potrebi mogu da izvedu do četrdeset uzastopnih poletanja, svaki put noseći po osam krstarećih raketa. Njihova glavna prednost, međutim, jeste to što ih radari teško, odnosno relativno kasno registruju, pa se u novije vreme koriste kao "predvodnici eskadrila koje za njima napreduju i, naravno, dejstvuju sa većih udaljenosti – poput modifikovanih verzija supersoničnog lovca bombardera TU 160, poznatijeg kao "beli labud", odnosno, u rečniku NATO-a kao "blekdžek".

Sporni let "tupoljeva" od prošle srede pokazuje prednosti TU 95MS – u biltenima radarske službe SAD niko sa sigurnošću nije mogao da potvrdi koliko se ruskih aviona približilo vazdušnom prostoru iznad zone mornaričkog manevra. U nekim izveštajima je bilo reči o četiri, u drugim o samo dve letelice. Da li je pojavljivanje ruskih bombardera bio pozdrav nevidljivih – u duhu dečje igre sad me vidiš, sad me ne vidiš – kako zapadni vojnopolitički komentatori tvrde, i da li je reč o ruskoj provokaciji?

U Moskvi je, tim povodom, suvo primećeno da Amerikanci ispred ostrva Guam održavaju najveće pomorske manevre u poslednjih nekoliko decenija, pod nazivom "Herojski štit 2007". U njima učestvuje preko trideset ratnih brodova i 275 aviona, koncentrisane su trupe sa ukupno 22.000 vojnika: "Ko ovde kome pokazuje mišiće", zapitao se general-pukovnik Igor Kvorov, šef osoblja ruske vojne avijacije.