I EU plaća cenu oštrijih sankcija Rusiji

Pooštravanje sankcija zapadnih zemalja Rusiji, na kojima insistiraju SAD, podstaklo bi recesiju širokih razmera u svih 28 ekonomija Evropske unije – proizlazi iz poverljivog dokumenta Evropske komisije koji je početkom nedelje „neformalno”, u kovertama bez naznake pošiljaoca, uručen ambasadorima članica EU u Briselu.

Berlinska redakcija nemačkog nedeljnika „Štern” došla je do ovog dokumenta i u ekskluzivnom tekstu istakla delove izveštaja koji se odnose na relativnu ugroženost najveće evropske ekonomije – Nemačke. Razlozi nemačke ugroženosti – pogođenost njenih privrednih partnera unutar zajedničkog tržišta – upućuju na katastrofalne posledice sa kojim bi se suočila bezmalo polovina zemalja EU, ponajviše one članice koje su u potpunosti zavisne od isporuke ruskih energenata i važnih sirovina.

„Nemačka ne bi u tolikoj meri bila pogođena suspenzijom direktne trgovinske razmene sa Rusijom, koliko bi se na njen privredni razvoj odrazili sekundarni efekti, dakle pogoršanje ekonomske situacije u zemljama EU... One su, zajedno, značajniji trgovinski partner od Rusije”, ističu u tekstu „Šternovi” autori Andreas Hofman i Andreas Hojd Borhers.

Nemačka prema zvaničnim podacima ostvaruje 55 odsto spoljnotrgovinskog suficita u trgovinskoj razmeni sa članicama EU. Sa druge strane, zavisnost ove zemlje od privredne saradnje sa Rusijom ovako se predstavlja u brojevima: 46 odsto nemačkih potreba za gasom pokriva se iz Rusije, dok ruski udeo u snabdevanju naftom i naftnim derivatima iznosi 37 odsto. Potrebe nemačke industrije za najvažnijim sirovinama iz Rusije još su veće – čak 94 odsto neophodnog bakra stiže iz ruskih rudnika...

Prema prognozama privrednih stručnjaka u Briselu, Nemačka bi u slučaju pooštravanja sankcija Rusiji umesto prognoziranog privrednog rasta između 1,6 i 2 odsto zabeležila recesiju od najmanje 0,6 odsto. Time bi njena uloga lokomotive evropske privrede, ali i finansijera posrnulih ekonomija EU, bila dovedena u pitanje.

Važnije od toga, međutim, jeste pitanje na koje, za sada, nema odgovora – kako bi se umanjeni trgovinski suficit odrazio na finansiranje socijalne izjednačenosti bivše zapadne i istočne Nemačke, time i na socijalni mir u državi? Od pada Berlinskog zida u istok zemlje je uloženo preko dva biliona evra, a za godišnje subvencije se i dalje izdvaja oko 14,6 milijardi evra.

Scenario koji nije opisan u dokumentu EU predočen je „Politici” u Beču, gde su početkom nedelje predstavnici tamošnjih ministarstava energetike i trgovine imali sastanak sa evropskim komesarom za energiju Ginterom Etingerom. Etinger je, kažu „Politikini” izvori, predočio nadležnima u Beču da Brisel ne kuje samo planove o pooštravanju sankcija Rusiji, zbog njene navodne umešanosti u ukrajinsku krizu, već nudi podstreke ukoliko se Moskva založi za smirivanje situacije.

„Međunarodni monetarni fond će odobriti Ukrajini namenski kredit od 3,2 milijarde evra, a lavovski deo te sume bio bi uplaćen na račune Moskve, na ime dugovanja Kijeva za isporuke ruskog gasa”, objasnio je Etinger minulog četvrtka u intervjuu bečkom dnevniku „Standard”. „Takođe, spremni smo da pod određenim uslovima prihvatimo širenje ’Južnog toka’ ka srcu Evrope, uprkos činjenici da taj gasovod nije u skladu sa propisom EU koji nalaže da proizvođač gasa i njegov isporučilac ne mogu biti isto pravno ili fizičko lice.”

Shodno rečenom, Etinger je, kako je saopšteno, pohvalio obnavljanje saradnje austrijskog energetskog koncerna OMV sa ruskim „Gaspromom” koja se odnosi na produženje gasovoda „Južni tok” do Baumgartena kraj Beča, a koju je koliko pre desetak dana oštro kritikovao. Uz „Severni tok”, kojim se ispod Baltičkog mora snabdeva sever Nemačke, bio bi otvoren alternativni pravac snabdevanja EU ruskim gasom.

U Beču je naglašeno da zasluge za „rehabilitaciju” „Južnog toka” nisu jednostrane, dakle austrijske. „Naši zvaničnici bili su samo saradnici u širem projektu novog energetskog sporazuma sa Rusijom, a ideja potiče od bivšeg kancelara Nemačke Gerharda Šredera”, rekli su iz OMV-a.

Šreder, lično, ravnao se prema maksimi istorijskog prethodnika – nemačkog carskog kancelara ujedinitelja Ota fon Bizmarka. „Ako diplomate omanu, poslaćemo trgovce i bankare”, bila je jedna od najčešćih Bizmarkovih uzrečica.

Brisel i Berlin ne demantuju

Autor „Šterna” Andreas Hojd Borhers za „Politiku” kaže da „Brisel nije demantovao da je uručio evropskim vladama ekspertizu o posledicama sankcija Rusiji, ali nije ni potvrdio njen sadržaj”. On dodaje da ni vlada u Berlinu nije odgovorila na pitanje da li je primila dokument EK.