Snouden posvađao Merkelovu i Bundestag

Istražni odbor Bundestaga odlučio je potkraj prošle nedelje da po svaku cenu sasluša američkog uzbunjivača Edvarda Snoudena kao svedoka u postupku rasvetljavanja globalne afere s prisluškivanjem od strane američke obaveštajne agencija NSA. Odluka je doneta uprkos pokušaju nemačke vlade da spreči pojavljivanje ovog svedoka pred poslanicima nemačkog parlamenta.

Nemačka vlada naložila je početkom maja svom ministarstvu spoljnih poslova da ne izda vizu Snoudenu. Time je osujetila njegovo pojavljivanje u Berlinu, ali ne i saslušanje u njegovom azilu u Moskvi, posredstvom video-konferencijske veze. Službena zabrana davanja vize shvaćena je, ipak, kao priklanjanje poziciji SAD. Snoudenovo svedočenje iz Moskve moglo bi se naknadno predstaviti kao iskaz pod nadzorom, pritiskom i u interesu Rusije.

Posle maratonske sednice istražnog odbora prošlog četvrtka, koja je trajala od podneva do kasnih večernjih sati, saopšteno je da se od saslušanja ključnog svedoka (Snoudena) ne može odustati, ma gde on svedočio. Najavljeno je da će svedok biti saslušan u junu ili najkasnije početkom jula ove godine.

Pitanje gde će Snouden dati iskaz ostalo je otvoreno. Ta dilema podstiče oštre podele između vlade i poslanika, ali i unutar pojedinih poslaničkih klubova. Demohrišćani kancelarke Angele Merkel u sve većem broju „otkazuju poslušnost” šefici kada je reč o ovom pitanju, a nedavna ostavka demohrišćanskog predsedavajućeg u odboru Klemensa Biningera predočila je ozbiljnost problema. Bininger je odbio da vodi parlamentarnu istragu, za koju je rekao da postoje pritisci ne bi li se unapred određeni rezultat potvrdio.

Socijaldemokrate, kao mlađi partner u koalicionoj vladi, zastupaju neodređen stav. S jedne strane, insistiraju na doslednom vođenju istrage, u skladu sa predizbornim obećanjima. Sa druge strane, sležu ramenima kada demohrišćani nastoje da tu istragu osujete ili da joj umanje značaj.

Šef socijaldemokratskih parlamentarnih istražitelja u odboru Kristijan Flizek tek juče je izjavio da pojavljivanje Snoudena u Berlinu nije isključeno, jer ništa nije konačno odlučeno. Njegovi drugovi u centrali SPD dodaju da ne vide razlog zašto bi (njihova) partija štitila pozicije demohrišćana koji su Snoudenu izrekli zabranu ulaska u Nemačku samo da bi Merkelova darovala lepu vest Baraku Obami tokom njene nedavne posete Vašingtonu.

Preispitujući dosadašnja saznanja, sumnje i nedoumice o umešanosti nemačkih obaveštajnih i bezbednosnih službi i o blagim reakcijama nemačkih političara na aferu američkog prisluškivanja nemačkih građana, moglo bi se doći do zaključka da Berlin ne štiti pozicije SAD, već, pre svega, sopstvene interese. Otkako je afera izbila na videlo, u junu prošle godine, gomilaju se dokazi o tesnoj saradnji nemačkih i američkih bezbednosnih struktura, nauštrb privatnosti nemačkih građana. Za vodeće političare zemlje – u ovoj vladi, ali i u prethodne tri vlade, uključujući i kabinet socijaldemokrate Gerharda Šredera –tvrdi se da nisu bili obavešteni o obimu elektronskog nadzora, ali da su u principu znali šta se događa.

Koga bi među nemačkim političarima moglo neprijatno da iznenadi otkrivanje svih detalja afere, moglo bi se zaključiti iz liste pozvanih pred istražni odbor. To su kancelarka Merkel, njen prethodnik Šreder, ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer, ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezje i šefovi sve tri obaveštajne službe Nemačke.

Pitanje pasivnosti ili aktivnog učešća u aferi prisluškivanja, međutim, moglo bi da predstavlja tek početak dodatnih istraga o saradnji Nemaca sa stranim službama, koje tamošnji ustav zabranjuje, a koje vlada (još) toleriše. Nemački mediji u tom kontekstu pominju pregovore iza zatvorenih vrata o proširenju istrage na američku vojnu bazu Ramštajn, odakle se uz pomoć nemačkih stručnjaka telediriguju dronovi ubice, od Jemena do Pakistana. Vlada u Berlinu, navodno, o tome nije zvanično obaveštena, niti raspolaže nezvaničnim, što će reći odgovarajućim obaveštajnim saznanjima.