Zašto je država ignorisala malverzacije u apotekama

Na sumnjive poslove u apotekarskim ustanovama i izbegavanje Zakona o javnim nabavkama Državna revizorska institucija upozorila je još pre godinu i po dana, ali se od tada ništa značajnije nije događalo dok nije na snagu stupio novi Zakon o javnim nabavkama.

U izveštaju za poslovanje u 2011. godini (za 46 kontrolisanih institucija) DRI je objavila da je zbog toga što se ne sprovode procedure javnih nabavki zloupotrebljeno čak 47 milijardi dinara ili oko 400 miliona evra državnih para. U tome su, kako su tada naveli, prednjačile državne apoteke kod kojih je pod znakom pitanja bilo oko 33 milijarde dinara. Od 78 apoteka, od kojih su 44 poslovale u okviru domova zdravlja, samo četiri su sprovele postupak javnih nabavki. Upozoravali su i na to da su „apoteke sada više trgovci lekovima nego što obavljaju svoju farmaceutsku i zdravstvenu delatnost” i najavili da će tražiti da se u zakonu taj deo hitno promeni. 

U izveštaju se takođe napominje da je većina apotekarskih ustanova tokom te godine lekove koji se bolesnicima izdaju na recept nabavljala bez prethodno raspisanih tendera. Predstavnici apotekarskih ustanova, ne poričući uglavnom da tendera nije bilo, pozivali su se na odredbe člana 7 Zakona o javnim nabavkama koji govori o kupovini lekova za koje tender nije obavezan. Međutim, u mišljenju državnog revizora navedeno je da se te odredbe zakona ne mogu primenjivati na nabavku lekova koji se izdaju na recept.

Kako je na pomolu bilo razbijanje dobro uigranog i razrađenog posla, apotekari su izjave revizora okarakterisali kao tendenciozne i zasnovane na pogrešnom tumačenju Zakona o javnim nabavkama poručujući ovoj ustanovi da bi trebalo „jasno i nedvosmisleno urediti i pitanje nabavki lekova u državnim apotekama, a ne da se senzacionalistički iznosi tvrdnja da je nezakonito potrošeno 33 milijarde dinara, što je iznos koji je čak i veći od ukupne vrednosti izdatih i fakturisanih lekova na recept, a na teret sredstava RFZO-a za tu godinu”.

Iako je izbegavanje tendera bilo očigledno, apotekari su tvrdili da to nije bila posledica mahinacija, već teškog stanja na tržištu lekova. Navodno nije bilo snabdevača koji su mogli da garantuju dugoročna snabdevanja, pa su zbog čestih nestašica bili prinuđeni da tako rade. Podsetili su nadležne da „svoj dohodak i plate za zaposlene obezbeđuju na tržištu i za to ne dobijaju novac iz budžeta, a obezbeđuju građanima sve lekove bez obzira na to što im RFZO plaća i sa 300 dana zakašnjenja”.

Kao što je „Politika” već pisala, većina apotekarskih ustanova je sprovodila javne nabavke tako što su slale veledrogerijama upite i prikupljale ponude. Svaka apotekarska ustanova je imala komisiju za nabavku. U tom postupku same apoteke su birale ponuđače za određene vrste robe.

Popusti su igrali veliku ulogu u ugovaranju, važniju i od cene jer se najčešće birao upravo lek skupljeg dobavljača koji je nudio veći popust uz uslov da obezbedi bržu naplatu od RFZO. Apoteke nisu prijavljivale ovu zaradu koja nije bila zanemarljiva i koja je završavala u apotekarskim ustanovama, a prema procenama Svetske banke iznosila je 15 odsto od cene leka.

Kako „Politika” saznaje, Društvo protiv korupcije iz Zrenjanina je uputilo zahtev Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki da se kategorija zabrani popusta koji dobavljači nude isključivo na ime kraćih rokova naplate od RFZO-a.

– Iako je povod bila javna nabavka Apoteka Novi Sad, komisija je donela načelni pravni stav sredinom prošlog meseca i konstatovala da ovakav popust nije dozvoljen u javnim nabavkama – kaže Zoran Bašić, predsednik Društva protiv korupcije iz Zrenjanina.

Ova organizacija je izračunala koliko RFZO godišnje daje za nabavku lekova koji se izdaju na recept?

– U 2012. RFZO je za lekove koji se izdaju na recept izdvojio oko 32, a u 2013. oko 31 milijardu dinara. Prostom računicom, kada se odbije PDV od 10 odsto i apotekarska marža od 12 procenata, dolazimo do iznosa 24–25 milijardi dinara po godini. Kada se odbije prosečan popust na cenu od oko dvadesetak procenata, dolazi se do približne zarade na popustu od tri do četiri milijarde dinara. Tačan iznos za 2013. godinu može utvrditi DRI – kaže Bašić.

---------------------------------------------------------------------------------------------

Ušteda u Sloveniji do 35 odsto

Centralizovane javne nabavke bolničkih lekova uštedele su Srbiji do sada 32 miliona evra, ali one nisu nikakva novina u evropskim državama. Slovenija je vrlo uspešno sprovela ovu reformu i, prema informacijama Svetske banke, zabeležene su uštede od 35 odsto. Sprovodi je već nekoliko godina i Hrvatska, ali po drugačijem modelu, prisutna je i u polovini zemalja Evropske unije, ali je članicama ostavljena sloboda da same odlučuju i organizuju pitanje nabavke.

Ovaj sistem u EU uveden je pre gotovo 20 godina, osnivanjem tela za centralizovane javne nabavke koja su nabavljala određene proizvode i usluge za državnu upravu. Najčešće se počinjalo sa nabavkom IT opreme, pa se prešlo na kancelarijsku opremu i nameštaj, usluge čišćenja, obezbeđenja, osiguranja, avio-karata za službena putovanja itd.