Odjavna špica

„Ide mi odjavna špica”, primetio je Arsen Dedić u svom stilu, ležerno, podsećajući na dramatične reči Duška Radovića. „O, mladosti...”, peva Arsen i kao da spaja „Brzim preko Bosne” i „Kuću pored mora”.

U međuvremenu, svako se bavi svojim zanatom.

Zvezde i zvezdice svetlucaju na političkom i estradnom nebu iznad nas. To su sve realne ličnosti ovdašnjeg miljea. Postoji više slojeva, kao u renesansnoj komediji, lihvara, hvalisavaca, lažova, mada je danas sve drukčije. Pomalja se lice i naličje glamura. Razvodi, romanse, provodi na splavovima, pretumbacije na političkoj sceni, novi ambasadori i savetnici, postavljenja i odlasci, afere, hapšenja, kriminal i korupcija, suđenja, politički govori... stalna su tema. Buvljak, tezge i kiosci oko pijaca, stara i nova roba. I kafane na Ibarskoj magistrali samo su deo „sive zone”, isto kao i krčme na drumovima u dolini reke Bosne, ili pored Jablaničkog jezera, gde se na ražnju okreću jaganjci i kuva grah prosto kao pasulj u kotliću na Neretvi, ili svadbarski kupus kraj Morave.

A sada, kako bi vam se prikladno obratio Marin Držić zvani Vidra: „Plemeniti i dobrostivi skupe, puče stari i mudri...” U Beograd dolazi još jedan gost iz Zagreba: Pero Kvrgić. Između ostalog, njegova je uloga Pometa. Kvrgić je zajedno sa Lelom Margetić izvođač „Stilskih vežbi” Rejmona Kenoa u režiji Tomislava Radića i s tom predstavom izaći će pred beogradsku publiku autor kolumni sabranih u knjigu „Stilske vežbe”, dobitnik, između ostalih nagrada, Sterijinog pozorja, grada Dubrovnika, a na sarajevskom festivalu lovorovog venca. Bard glumišta.

Gosti iz Zagreba uvek donose uzbuđenja. Pokadkad neke stvari ne ispadnu verodostojne. Recimo, kad je gostovala onomad, takođe, jedna zagrebačka predstava, redom, ama baš svi, objavili su da je reč o ostvarenju poznatog reditelja. Jeste, samo što taj reditelj Ivica Boban nije muškog roda kako je to ispalo u najavama, nego žena, poznata persona, istaknuti teatarski poslenik. To se može pravdati time da su za sve krive granice koje su udaljile i suzile prostor i proširile nepoznanice. Bez verbalnih dosetki i komičnog naboja, da je reč o glamuroznoj Severini, ne bi bilo greške.

Uzgred, ko je pobedio na „Evrosongu”, muškarac ili žena?

Odjavna špica ponekad traje kratko, ali češće je, ne propuste da kažu cinici, duga, po stoti put se pominje ona za film o don Vitu Korleoneu. Knjiga o glavi mafijaške porodice otvara se rečima koje glase: „Iza svakog velikog bogatstva krije se zločin”, što se stalno citira, a malo ko napomene da su to reči velikog Balzaka. Roman „Kum” se završava podsećanjem na statue starih rimskih careva koji su po božanskom pravu raspolagali životom i smrću drugih ljudi.

Postoji i najavna špica. Pred očima javnosti odvija se neprestana promenada onih kojima je neophodan opojni eliksir vlasti i ljudi kojima je, kako se priviđa, sudbina darovala više nego drugima. Mediji su puni podrške i osporavanja političke najavne špice. Tome se ne može uteći.