Pariz razume Srbiju

Specijalno za „Politiku”

Pariz – Nepunu godinu dana nakon prvog susreta, predsednik Tomislav Nikolić i njegov francuski kolega Fransoa Oland sastaće se u četvrtak na radnom ručku u Jelisejskoj palati. Susret je dogovoren na neformalnom samitu u Sloveniji prošlog jula, na kome je Oland, koji se odazvao pozivu šefova vlada balkanskih zemalja, izrazio želju za većim prisustvom Francuske u regionu.

Na meniju su bilateralni odnosi, put Srbije ka EU, ali i neke važne teme međunarodne politike, na prvom mestu situacija u Ukrajini.

„Od Srbije se neće tražiti da se priključi poziciji EU (o Ukrajini) i da Rusiji uvede sankcije jer za to nema pravnih osnova”, kaže za „Politiku” francuski diplomata zadužen za pripremu Nikolićeve posete.

Kada je reč o Ukrajini, Jelisejska palata nema razloga da pokaže nerazumevanje za poziciju Srbije pošto insistira na „deeskalaciji” sukoba u Ukrajini i diplomatskom rešenju krize. Državni vrh Francuske je procenio da bi zaoštravanje situacije sa Rusijom donelo više štete nego koristi. Francuska vidi Srbiju kao zemlju koja ima „privilegovane veze sa Rusijom, zbog čega bi mogla da pomogne”, kaže sagovornik „Politike” u Ke d’Orseju.

Susret Olanda i Nikolića biće prilika da Francuska ponovi podršku „dugom i teškom procesu” pristupanja EU, kaže sagovornik „Politike”, koji podseća da je Francuska odigrala značajnu ulogu da ubedi skeptične kolege u Briselu da daju Srbiji status kandidata, među kojima su najveće rezerve imali predstavnici Nemačke i Holandije.

Na sastanku Nikolića i Olanda u Sloveniji francuska delegacija je bila iznenađena što srpski predsednik posvećuje veliku pažnju Kosovu. U međuvremenu se dogodila afera „Leonarda”, nazvana po romskoj devojčici koja je sa porodicom vraćena na Kosovo, referendum na Krimu i pripajanje poluostrva Rusiji, događaji koji su Kosovo vratili u žižu interesovanja.

Ručak u Jelisejskoj palati će biti prilika za srpsku delegaciju da podseti Olanda na težak položaj najvećeg dela nealbanskog stanovništva na Kosovu, na prvom mestu preostalih Srba i Roma, kojima su i dalje uskraćena osnovna  prava.

„Kosovo će biti pomenuto kako bismo podstakli nastavak procesa normalizacije i vrlo plodni dijalog sa Prištinom”, kaže naš izvor iz Ke d’Orseja.

Među bilateralnim temama koje su naročito važne za Srbiju jeste i pitanje obeležavanja Prvog svetskog rata. Francuska ima glavnu ulogu u komemoracijama Velikog rata, koje počinju 28. juna u Sarajevu, jer je to „važan datum početka procesa koji je vodio do izbijanja Prvog svetskog rata”.

„Cilj će biti da pokažemo da  je atentat u Sarajevu bio jedan od elemenata koji su uticali na izbijanje Prvog svetskog rata, ali da je posle četvorogodišnjeg rata došlo do osvešćenja i potrebe da se prevaziđu sukobi. Potrajalo je dok se to nije ostvarilo na nivou Evrope”, kaže francuski diplomata.

Prvi svetski rat će biti prilika da se podseti na „bratstvo po oružju” i „zaista izuzetno francusko-srpsko prijateljstvo”, kaže naš sagovornik, dodajući da će Srbija biti prisutna na tradicionalnom defileu 14. jula na Šanzelizeu, uz predstavnike svih zemalja koje su učestvovale u ratu. „Naglasak će biti na pomirenju, pored vojnika u povorci će biti i civili”, kaže francuski diplomata.