Kako je „bronza” postala četvrto mesto

Kongres Svetske fudbalske asocijacije 28. maja 1928. odlučio je da se organizuje prvo svetsko prvenstvo, godinu dana kasnije na Kongresu u Barseloni odlučeno je da dvostruki olimpijski šampion Urugvaj (1924, 1928) bude domaćin, iako su se kandidovale i Mađarska, Italija, Holandija, Španija i Švedska, i 18. jula šampionat je otvoren na stadionu „Sentenario”, izgrađenom za samo devet meseci za potrebe šampionata i u čast stogodišnjice nezavisnosti Urugvaja.

Svetska kriza i odbijanje evropskih klubova da se liše svojih igrača čitava dva meseca prouzrokovali su da se nijedna evropska reprezentacija nije prijavila za učešće, pa je predsednik Fife Žil Rime, morao da obeća da će Svetska fudbalska federacija snositi troškove putovanja i učešća selekcija evropskih zemalja. Poziv su prihvatile Francuska, Rumunija, Belgija i Jugoslavija.

Dve reprezentacije bile su, ustvari, gradske selekcije. Tim Brazila bio je sastavljen isključivo od fudbalera iz Rio de Žaneira (fudbaleri klubova iz Sao Paula su odbili da igraju), a u reprezentaciji Jugoslavije, posle otkaza igrača iz Hrvatske, igrali su samo beogradski fudbaleri i mada su bili ubedljivo najmlađi (prosečno 21 godina, 258 dana) pobedili su jednog od favorita Brazil sa 2:1, Boliviju sa 4:0, izborili polufinale u kojem su izgubili od domaćina sa 6:1 i sa ekipom SAD, koja je poražena od Argentine, takođe sa 6:1, podelili treće mesto.

Najveći uspeh u istoriji jugoslovenskog, pa i srpskog fudbala, međutim, početkom poslednje decenije 20. veka (u vreme raspada SFRJ) u statistici Fifa, izjednačen je s onim iz Čilea 1962. kada je Jugoslavija, u borbi za treće mesto izgubila od domaćina i bila četvrta. U Montevideu 1930. nije se igralo za treće mesto (navodno su Amerikanci to odbili) a šest decenija kasnije neko je odlučio da SAD budu treće jer su imale bolju gol razliku od Jugoslavije – 7:6 prema 7:7...

U finalu Urugvaj je savladao Argentinu sa 4:2 (1:2), a u šampionskom timu selektora Alberta Supičija igrali su: Enrike Baljestrero, Hose Nazaci, Ernesto Maskeroni, Hose Andrade, Alvaro Hestido, Lorenco Fernandez, Ektor Skarone, Pedro Sea, Pablo Dorado i Eektor Kastro.

Prvi šampionat pamtiće se i po mnoštvu bizarnih događaja.

Tako je kraj utakmice Argentina – Francuska sudija odsvirao u 84. minutu pri rezultatu 1:0 za Argentinu. Posle pola časa i protesta Francuza, meč je nastavljen, ali rezultat nije promenjen.

Kapiten Perua Plasido Galindo je prvi isključeni igrač na svetskim prvenstvima. Susret iz među Perua i Rumunije obilovao je grupnim tučama (morala je da interveniše i policija) a posle jedne Galindo je isključen. Fizioterapeut SAD se samouspavao, jer je, dok je trčao preko terena da ukaže pomoć igraču, prosuo bocu hloroforma i dok ju je podizao onesvestio se od isparenja, pa je iznet je sa terena na nosilima. Golman Urugvaja Antonio Mazali izbačen je iz ekipe uoči šampionata, jer se iskrao iz hotela u kojem je bila smeštena reprezentacija domaćina. Najmanja poseta u istoriji svetskih prvenstava zabeležena je na utakmici između Perua i Rumunije – samo 300 gledalaca.

U reprezentaciji SAD, koja je dobila mesto nosioca grupe, jer je imala profesionalnu fudbalsku ligu, činili su isključivo emigranti iz Engleske i Škotske...

----------------------------------------------

Domaćin: Urugvaj (13-30. jul 1930).

Plasman: 1. Urugvaj, 2. Argentina, 3-4. SAD i Jugoslavija.

Finale: Urugvaj – Argentina 4:2.

Za treće mesto: nije igrano.

Broj učesnika: 13.

Broj mečeva: 18.

Broj gledalaca: 590.549 (prosečno 32.808).

Sistem: tri grupe sa po tri ekipe i jedna sa četiri; pobednici grupa idu u polufinale.

Najbolji strelac: Giljermo Stabile (Argentina) 8.

Najefikasnija ekipa: Argentina 18.

Golovi, ukupno: 70 (3,89 po meču).

Kvalifikacije: nisu igrane.

----------------------------------------------

Najbolji tim šampionata

Golman: Enrike Baljestrero (Urugvaj).

Odbrana: Hose Nazaci (Urugvaj), Milutin Ivković (Jugoslavija).

Sredina: Luis Monti (Argentina), Alvaro Hestido (Urugvaj), Hose Andrade (Urugvaj).

Napad: Pedro Sea (Urugvaj), Ektor Kastro(Urugvaj), Ektor Skarone (Urugvaj), Giljermo Stabile (Argentina), Bert Patenaud (SAD).

Živko Baljkas

(Sutra: Italija 1934.)