Kroz Šljivice samo čamcem

Blatnjavi „land rover”, kompletno prljav i spolja i iznutra, stoji na ulici u Šljivicama. Kao nemi svedok, tek je izvučen iz vode pod kojom su i juče bile ulice i dvorišta u ovom naselju, ukleštenom između centra Obrenovca i Kolubare. „Poplave su odavde krenule”, dobacuje ekipi „Politike” meštanin kojeg zatičemo u prolazu. Užurbano ide na česmu da napuni glomazni kanister vodom. Nedaleko odatle, troje kineskih državljana mu pomažu. Ne žele da se slikaju, niti da pričaju za novine. Po izrazima njihovih lica ne može se dokučiti da li se stide ili su još pod traumom...

Ne samo da su Šljivice, koje je i premijer lično pre nekoliko dana označio kao i dalje kritičnu tačku, bile prva lokacija odakle su krenule bujice ka Obrenovcu, već će po svoj prilici biti i poslednji mokri džep u okolini nastradalog grada.

Ovo naselje, u čijem je epicentru i dalje jezero po kojem se može ići samo čamcem, od obrenovačkog jezgra odvaja Ulica Miloša Obrenovića. S njene druge strane život kao da se pomalo vraća u normalno stanje. U tom najužem središtu Obrenovca sve je suvo, osim poneke sporedne uličice ili dvorišta. Crni tragovi na fasadama svedoče dokle su dosegle nedavne poplave. Tu i tamo osete se neprijatni mirisi i izduvni gasovi vozila svih zamislivih komunalnih i hitnih službi. Krstare oko Ulice kralja Petra i Trga Zorana Đinđića, na kojem nekoliko starijih ljudi sedi u hladu. Iz dućana, od kojih su na nekima razbijeni izlozi, iznose se roba i nameštaj. Bageri utovaruju šut.

Tragovi poplava vidljivi su i u pojedinim zdanjima šireg centra, pa tako i u privatnoj školi engleskog jezika – najstarijoj u Obrenovcu – koja bi, da okolnosti nisu vanredne, ove godine proslavila deceniju i po rada. Umesto da podučava đake „trećoj koloni” nepravilnih glagola u prošlom vremenu, vlasnica Mirjana Tešić mora sad da misli na budućnost.

– Juče smo se vratili prvi put posle svih ovih dešavanja i zaključili po tragovima na zidovima da se voda popela skoro do plafona. Sad nas čeka mnogo posla: kad sve iznesemo, sve ovo mora da se guli, čisti, dezinfikuje. Šteta je ogromna u sve tri učionice, vrt za đake je i dalje pod vodom. Daj bože da od septembra počnemo da radimo – kaže ona, dok lica prekrivenog maskom, kakve mnogi nose u gradu, traga za šutom.

Nedaleko odatle je crkva u koju za 150 godina postojanja i tolikih poplava u Obrenovcu nikad nije prodrla voda. Sve do prošle sedmice. Bujica je tada zapljusnula i automobil sveštenika Milana Mijailovića. Zato je prota, obučen u majicu i pantalone, juče iza podneva u porti kačio svog četvorotočkaša na druga kola da ih odšlepa do majstora.

– Crkva je sad zaključana za svaki slučaj. Unutra izgleda kao da je napuštena pre sto godina. Tronovi sa ikonama su preokrenuti od vode čija je visina dosezala više od pola metra. Ima i blata, a poplavljena je bila i sala crkvenog doma. Uništene su i dve crkvene prodavnice, kao i magacin sa svećama i robom.

Sreća je da su zidovi u hramu obloženi mermerom, pa će biti lakše da se očisti. Nadamo se samo da voda nije prodrla iza mermera, ali to ćemo znati kad se crkva pusti u funkciju – kaže Mijailović, dodajući da, srećom, nikog nije bilo u bogomolji kad je bilo izlivanja. Ali, svoj trojici crkvenjaka poplavljene su njihove kuće i sada su u kolektivnim centrima.

D. Bukvić

-----------------------------------------------------------

Hotel kao štab za odbranu

Juče oko podneva na ulazu u Obrenovac bio je primetan veliki broj ljudi koji su pešice išli prema gradu. S te lokacije moglo se videti da vode ima još mnogo – mada manje nego prethodnih dana – u okolini stadiona Radničkog i hotela „Obrenovac”. Ovaj ugostiteljski objekat je inače od prvog dana katastrofe preinačen u štab za odbranu grada čije ime nosi. Unutrašnjost hotela, na čijem je ulazu sunđer za dezinfekciju, vrvi od pripadnika policije i vojske a tu su i punktovi za informacije, veterinu, hitnu pomoć, ambulanta za preglede...