Kuvajćani dali zeleno svetlo za Prokop

„Železnice Srbije” dobile su saglasnost za realizaciju kuvajtskog kredita od 26 miliona evra za nastavak izgradnje  glavne železničke stanice Beograd centar u „Prokopu”. Pošto je kuvajtski Fonda za razvoj dao zeleno svetlo za korišćenje kreditne linije radovi mogu da počnu.

Glavni izvođač biće domaći „Energoprojekt”, koji je na čelu konzorcijuma sastavljenog od šest firmi.

„Složenost posla je iziskivala da i ta kompanija mora da ima konzorcijum, budući da je posao toliko složen da nijedna firma ne može sama da ga izvede”, obrazložili su u „Železnicama Srbije” zašto je „Energoprojekt” koji je inače i sagradio ovu stanicu, morao da angažuje i ostale firme.

Dat im je rok od 420 dana da završe stanicu. Osim stanične zgrade tamo za sada ništa drugo neće biti građeno. Odustalo se od ideje da na ploči koja prekriva koloseke bude izgrađeno 130.000 metara kvadratnih poslovnog prostora, hoteli, stanovi.

Na prethodnom tenderu pre devet godina, kada je pobedio mađarski „Trigranit”, mogućnost izgradnje komercijalnih sadržaja bio je mamac za investitore, jer je njihova obaveza bila da završe stanicu, a da za uzvrat dobiju pravo na gradnju i vlasništvo nad komercijalnim sadržajima.

Međutim pravila finansiranja su izmenjena. Kuvajtski Fond za arapski ekonomski razvoj krajem 2012. godine odobrio je povoljan zajam, ali samo za završetak železničke stanice. Ukoliko budu zadovoljni realizacijom ovog ugovora, najavili su mogućnost nastavka investiranja u izgradnju stanične zgrade i drugih sadržaja.

Iz ovog kredita biće finansirana izgradnja preostalih šest koloseka (jer četiri već postoje), kao i pratećih perona. Zatim elektrotehnička i signalno-sigurnosna postrojenja i najzad zgrade za Telekomandu, za teritoriju železničkog čvora Beograd.

Završetak „Prokopa” preduslov je za izmeštanje železničke stanice iz centra grada i oslobađanje „Savskog amfiteatra” za ostvarenje projekta „Beograd na vodi”. Da bi teretni saobraćaj bio proteran iz centra grada neophodno je sagraditi i drumsko železnički most kod Vinče, za koji je završen idejni projekat. U javnosti je spominjano da su kineske kompanije zainteresovane za gradnju ovog mosta.

„Prokop” trenutno koriste samo vozovi gradske železnice BG voza, a realizacija tog posla omogućiće da kroz stanicu funkcionišu i lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.

Izgradnja „Prokopa” počela je 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca. Radovi su nastavljeni devedesetih godina prošlog veka, a ponovo su prekinuti 2000. godine. Na tenderu 2005. pobedio je mađarski „Trigranit” sa kojim su pregovori prekinuti, jer je, između ostalog, tražio da mu bude ustupljeno pravo izgradnje na mestu sadašnje železničke stanice u „Savskom amfiteatru”.

M. U. A.