Popravka nasipa na Savi kod Šapca

Šabac – Štab za vanredne situacije dobio je saglasnost Vlade Srbije i Direkcije za vode o izvođenju hitnih interventnih radova na kritičnim tačkama obaloutvrda oko Šapca. Stručni timovi „Srbijavoda” dali su saglasnost za popravku kod Kočinog kanala i na Čevrntiji kod Drenovca, odakle je pretila najveća opasnost od poplava.

– Radovi su počeli odmah. Imamo zadatak da što veći deo posla završimo dok traje vanredna situacija, a čitav posao mora biti obavljen do sledećeg poplavnog talasa, inače bi grad opet bio u velikoj opasnosti. Imamo razloga da budemo zadovoljni jer smo zahtev za radove Vladi Srbije uputili 26. maja, a odgovor je stigao samo tri dana kasnije – objašnjava Boban Birmančević, komandant Štaba za vanredne situacije u Šapcu.

U Šapcu je još na snazi vanredna situacija jer je poplavni talas iza sebe ostavio pune ruke posla za epidemiologe, veterinare i stručne službe koje pomažu seljacima u saniranju velikih šteta. U selima oridskog basena podzemna voda se ne povlači, zemljište je pretvoreno u ogromnu močvaru prepunu zmija, pijavica i komaraca. Seljaci su ostali bez hrane za stoku koja im se stalno distribuira. U Srednjoj poljoprivrednoj školi je veliki distributivni centar s hranom za stoku koja je stigla kao pomoć iz gradova širom Srbije.

– Do sada smo podelili 30 tona kukuruza, 25 tona lucerke i sena, 15 tona koncentrata na najugroženija područja. Obilazimo sva sela kako bismo videli na koji način da pomognemo seljacima kojima je voda odnela sve. Niko od ovih seljaka nije tražio hranu za sebe, samo za stoku, što je za mene dirljivo – kaže član Štaba za vanredne situacije Miloje Dragojević.

Komisije za procenu šteta saopštile su konačan iznos od 1.336.633.874 dinara.Samo u poljoprivredi izgubljen je 1.006.415.581 dinar. Najviše štete je u Mačvi gde je poplavljeno 4.575 hektara. Među privrednicima, najgore su prošli Galeb”, „Beli limovi”, „Eliksir”, „Tikurila”, Mlekara „Milovanović”... Najveće štete na stambenim objektima pretrpeli su meštani sela oridskog basena, koje je poplavila Dobrava.

– Da se Sava izlila, Šabac bi doživeo veliku katastrofu. U krugu fabrike „Zorka” nalazile su se otrovne hemikalije. Ogromna deponija smeća u neposrednoj blizini Save takođe je bila potencijalna opasnost za grad. Iako je sredstvima EU izgrađena regionalna sanitarna deponija u Jarku, gde bi se odlagao reciklirani otpad iz Sremske Mitrovice i Šapca, početak rada je dugo prolongiran i imam čvrsta uveravanja da će početi s radom već u junu. Staru deponiju smo počeli da saniramo – kaže nam Boban Birmančević.

Koliko je „Zorka” bila tempirana bomba ne samo za grad već i gradove koji su nizvodno pored Save, u štabu još ne žele da govore. Ljudi koji su nekada radili u hemijskoj industriji „Zorka” upozoravaju da su u delovima fabrike koji su prestali da rade, a nisu prodati, ostale nepropisno uskladištene opasne materije, poput piralena kod „Energetike”. Bivša fabrika „Obojena metalurgija” takođe je bila bez adekvatne zaštite, „Zaštita bilja” i drugi pogoni gde je trebalo izmestiti i propisno uskladištiti opasne materije.

Boban Birmančević kaže da su članovi štaba danonoćno angažovani na saniranju posledica od poplava. Za neke će biti potrebno mnogo vremena jer su posledica dugogodišnjeg nemara aktuelne gradske vlasti koja u budžetu za ovu godinu nije predvidela novac za ove namene. Birmančević je, dok je bio pomoćnik, od komandanta Štaba za vanredne situacije generala Ljubiše Dikovića dobio specijalno priznanje.