Prestani bre, Ristiću

Javljam se povodim teksta iz polemike Radoš Bajić–Nenad Ristić pod naslovom „Stani bre, Bajiću”.

Definitivno sam se uverio da duh komunizma i dalje vlada Srbijom i da lepa naša otadžbina ne može da digne glavu sve dok su „deca komunizma” živa. Poznajem ih i sarađivao sam i sa Ristićem i sa Bajićem. I svakome je jasno sve, kad se zna da čovek koji je u TV novinarstvo ušao kao kadar Saveza komunista Beograda, poručuje čoveku koji nije bio ni član, a kamoli funkcioner Saveza komunista: „Stani bre, Bajiću”!

Gde da stane i zašto da stane? Poruka je zapravo: stani sa snimanjem serije „Ravna gora”, koja ne samo da nema ambiciju da menja komunističku verziju istorije nego se čak sa simpatijama dotiče crvene revolucije izvedene za vreme Drugog rata.

Serija, međutim, nagoveštava da bi u nastavku mogli da saznamo nešto više i o posleratnom „crvenom teroru” nad civilima kakvom nije ravna ni današnja jedina zemlja komunizma na planeti Severna Koreja. Ne mogu da verujem da i posle toliko godina od pada Berlinskog zida, odnosno komunizma kao svetske utopije, samo među Srbima postoji tako snažan otpor da se preispita komunistička verzija istorije od 1941. godine do danas.

„Crveni teror” je učinio više zla Srbiji nego svi takozvani četnici, sve poplave i prirodne nepogode od 1945. do danas. Ko to ne razume taj ne zaslužuje ni milimetar niti frem prostora u medijima. Naježim se svaki put (a znam da će tako biti i sada), kad čujem poznatu frazu „komunonostalgičara”: „Ti nikada ne bi bio Milojko Pantić, da ti nije bilo komunizma i Jugoslavije”.

Unapred se izvinjavam zbog poređenja sa takvim veličinama, ali da li to znači da ne bi bilo ni Nikole Tesle i Mihajla Pupina da nije bilo komunizma?