Gavrilov atentat – posledica „aljkave okupacije”

„Gavrilo Princip nije bio srpski nacionalista, već nosilac ideje ujedinjenja jugoslovenskih naroda... Njegova odluka da atentatom na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda ukaže na podređeni položaj slobodoljubivog življa Bosne – koje je prethodno Beč anektirao – može se smatrati povodom za početak Velikog rata... Ipak, bilo bi  svrsishodnije ovaj atentat svrstati u niz protesta protiv aljkave okupacije Beča jedne balkanske zemlje.”

Ovim rečima je Austrijanac Gregor Majer, novinar bečkog nedeljnika „Profil”, publicista i autor knjige o Gavrilu Principu – „Zavera u Sarajevu” – otvorio okrugli sto u kafani „Zlatna moruna”, sastajalištu zaverenika Mlade Bosne na Zelenom vencu, o njenoj ulozi u predratnim zbivanjima na zapadnom Balkanu i o krivici za izbijanje Prvog svetskog rata, koja joj se neposredno pripisuje, a posredno i Kraljevini Srbiji.

Knjiga „Zavera u Sarajevu” – svrsishodnije i u duhu srpskog jezika bio bi prevod naslova „Sarajevska zavera” – u podnaslovu: „Trijumf i smrt atentatora Gavrila Principa”, ne bavi se pitanjem ratne krivice, mada autor svojom uvodnom reči sugeriše da je atentat bio povod za početak Prvog svetskog rata. Gregor Majer je pokušao da da odgovor na pitanje – ko je, uistinu, bio Gavrilo Princip i šta ga je navelo da puca u austrougarskog prestolonaslednika i njegovu suprugu, na Vidovdan 1914. godine, u Sarajevu.

U svom pripovedanju, autor se usredsređuje na položaj Srba, muslimana, a donekle i Hrvata koji su težili osamostaljenju od Beča, ukazuje da su silom podržavljeni državljani crno-žute monarhije bili izloženi ponižavanju i omalovažavanju, što je na kraju podstaklo kobni plan zaverenika Mlade Bosne.

Sažeto bi se moglo reći da je autor podlegao opštoj psihozi tumačenja povoda za izbijanje Velikog rata, odnosno raspodeli krivice na sve njegove učesnice. Ipak, knjiga dobija na značaju, s obzirom na to da je reč o prvom objektivnom zapadnom prikazu jugoslovenske motivacije atentatora, odnosno da nije reč o zaveri koju je naručio Beograd.

Delo (još) nije prevedeno na srpski jezik, ali je predstavljeno srpskoj javnosti u režiji Republike Austrije. Domaćin prezentacije bila je austrijska ambasada u Beogradu, a ideja vodilja nesumnjivo je bila da se u „Zlatnoj moruni” pokaže kako savremena, evropska Austrija ne deli mišljenje i stavove svojih brojnih istoričara, mahom pitomaca jezuitsko-katoličkih škola, koji krive Beograd za Prvi svetski rat i tako pokušavaju da speru ljagu krivice Habzburga i carskog Beča za prvi svetski pokolj milionskih razmera.