Peti trijumf Brazila

Prvi put svetsko prvenstvo organizovale su dve zemlje – Južna Koreja i Japan – a kako je to izgledalo najbolje svedoči odluka Fife da više ne prihvata „dvojne” kandidature. Prvi izuzetak doneo je i drugi – prvi put tri zemlje imale su direktno pravo učešća, pored branioca šampionske titule Francuske i oba domaćina, a uprkos tome u kvalifikacijama je nastupio rekordan broj zemalja – 199.

Jugoslavija nije učestvovala na prvom šampionatu koji je održan u Aziji, a „naš” predstavnik Velibor-Bora Milutinović (1944) postavio je jedinstven rekord – peti put uzastopno učestvovao je na svetskim prvenstvima kao trener, uvek sa drugom reprezentacijom: sa Meksikom 1986, Kostarikom 1990, SAD 1994, Nigerijom 1998. i Kinom 2002.

Svetski prvaci eliminisani su već u prvoj fazi. Francuzi, koje je vodio Rože Lemer, na startu u A grupi izgubili su od Senegala sa 1:0, zatim su igrali nerešeno s Urugvajem (0:0) i u poslednjem susretu izgubili od Danske sa 2:0. Ni dvostrukog svetskog prvaka Urugvaj bod otet od „trikolora” nije zadržao na šampionatu... Poraz od Nigerije u F grupi praktično je eliminisao Argentinu, još jednog dvostrukog šampiona sveta. Hrvatskoj, trećeplasiranoj ekipi na prethodnom šampionatu ni pobeda nad Italijom (2:1) nije bila dovoljna za prolaz u nokaut fazu, a Holandija, podsetimo, kao ni Jugoslavija nije izborila učešće na Svetskom prvenstvu...

U toj situaciji Brazil je dominirao šampionatom: sedam utakmica – sedam pobeda – bez produžetaka, bez penala. U grupi savladao je Tursku (2:1), Kinu (4:0) i Kostariku (5:2), u osmini finala Belgiju (2:0), u četvrtfinalu Englesku (2:1), u polufinalu uz Južnu Koreju najprijatnije iznenađenje šampionata Tursku (1:0) i u finalu u Jokohami trostrukog prvaka sveta Nemačku sa 2:0. Ronaldo se golovima u 67. i 79. minutu iskupio za slabu igru na prethodnom šampionatu i doneo peti trijumf Brazilu.

U finalu za Brazil su igrali Markos, Lusio, Edmilson, Roke Žunior, kapiten Kafu, Žilberto Silva, Kleberson, Roberto Karlos, Ronaldinjo (od 85. Žuninjo), Rivaldo i Ronaldo (u 90. Denilson), a selektor jedinog petostrukog svetskog šampiona bio je Luiz Felipe Skolari.

Najsvetlija tačka nemačkog tima, koji je vodio Rudi Feler, bio je golman Oliver Kan, koji je proglašen za najboljeg čuvara mreže, a i najboljeg igrača prvenstva, dok je Ronaldo morao da se zadovolji time što je sa osam pogodaka postao najbolji strelac... Uostalom Nemačka je u nokaut fazi sva tri rivala, a to nisu bile fudbalske velesile već Paragvaj, SAD i Južna Koreja pobedila samo sa po 1:0...

Južna Koreja je u osmini finala eliminisala Italiju posle produžetaka (2:1), u četvrtfinalu Španiju boljim izvođenjem jedanaesteraca i postala prva zemlja iz Azije, koja se plasirala u polufinale svetskog prvenstva, a u borbi za treće mesto izgubila je od Turske (3:2)...

Iako u Prvoj grupi kvalifikacija Jugoslavija nije imala rivale od kojih bi morala da zazire doživljen je neuspeh. Kao selektor startovao je Ilija Petković i u jedinoj utakmici koju je vodio savladan je Luksemburg sa 2:0, a u nastavku na klupu je seo Milovan Đorić i u utakmicama sa Švajcarskom kod kuće (1:1), Slovenijom u gostima (1:1) i Rusijom na svom terenu (0:1) „plavi” su osvojili samo dva boda...

Oglasio se alarm i Đorića je zamenila „trojka” Dejan Savićević, Vujadin Boškov, Ivan Ćurković i na debiju u Rusiji osvojen je bod (1:1). Posle pobeda nad Farskim Ostrvima (6:0 i 2:0), Švajcarska je pobeđena u gostima (2:1) i u meču sa Slovenijom na Stadionu Partizana Jugoslaviji je bila potrebna pobeda za odlazak u Južnu Koreju i Japan, ali osvojen je samo bod (1:1). Pošto poslednje kolo nije ništa moglo da promeni (Slovenija savladala Farska Ostrva sa 3:0, a Jugoslavija Luksemburg sa 6:2) Slovenci su sa bodom više osvojili drugo mesto u grupi iza Rusije i otputovali na šampionat.

U poslednjoj reprezentaciji koja je pod imenom Jugoslavija učestvovala u kvalifikacijama za svetski šampionat igrali su pored ostalih i Ivica Kralj, Mladen Krstajić, Goran Đorović, Slaviša Jokanović, Boban Dmitrović, Nikola Lazetić, Dejan Stanković, Predrag Mijatović, Savo Milošević, Predrag Đorđević, Mateja Kežman, Ivan Gvozdenović, Darko Kovačević...

Bio je to sedmi neuspeh reprezentacije Jugoslavije u kvalifikacijama za svetska prvenstva (1934, 1938, 1966, 1970, 1978, 1986). U sledećim kvalifikacijama, za 18. svetsko prvenstvo 2006. igrala je reprezentacija Srbije i Crne Gore.

Sutra: Nemačka 2006.

--------------------------------------------------------------

XVII prvenstvo sveta

Domaćin: Južna Koreja, Japan (2002).

Plasman: 1. Brazil, 2. Nemačka, 3. Turska, 4. Južna Koreja.

Finale: Brazil – Nemačka 2:0.

Za treće mesto: Turska – Južna Koreja 3:2.

Broj učesnika: 32.

Broj mečeva: 64.

Broj gledalaca: 2.705.197 (prosečno 42.267).

Sistem: osam grupa po četiri ekipe; po dve prvoplasirane ekipe idu šesnaestinu finala (nokaut faza).

Najbolji igrač: Oliver Kan (Nemačka).

Najbolji strelac: Ronaldo (Brazil) 8.

Najbolji mladi igrač: Lendon Donovan (SAD).

Najbolji golman: Oliver Kan (Nemačka).

Najdopadljiviji tim: Južna Koreja.

Nagrada za fer-plej: Belgija.

Najefikasnija ekipa: Francuska 15.

Golovi, ukupno: 161 (2,52 po utakmici).

Učesnici u kvalifikacijama: 199.

--------------------------------------------------------------

Najbolji tim šampionata

Golman: Oliver Kan (Nemačka), Ruštu Rečber (Turska).

Odbrana: Roberto Karlos (Brazil), Sol Kempbel (Engleska), Fernando Ijero (Španija), Hong Mjung Bo (J. Koreja).

Sredina: Rivaldo (Brazil), Ronaldinjo, Mihael Balak (Nemačka), Klaudio Rejna (SAD), Jo Sang Čul (J. Koreja).

Napad: Ronaldo (Brazil), Miroslav Kloze (Nemačka), El Hadži Dijuf (Senegal), Hasan Šaš (Turska).