Stotine partizana i četnika streljane zajedno

Prvu multimedijalnu izložbu o žrtvama posleratnog režima „U ime naroda! – politička represija u Srbiji” za nešto više od mesec dana posetilo je više od 10.000 građana. Izložba na oko 1.200 kvadrata u Istorijskom muzeju Srbije na savremen način, ambijentalno i scenografski, uvodi posetioca u vreme posleratnih čistki i odmazdi, kaže autor izložbe istoričar dr Srđan Cvetković.

– Želeli smo da postavimo izložbu simbolično baš na mestu gde je bio najpre zatvor tajne policije, potom Centralni komitet KPJ, ne da bismo delili ljude, već da suočimo građane sa razmerama stradanja u tom vremenu, kako bi se svi nad tim zamislili i kako se ne bi ponovilo. U nekoliko tematskih celina, sa mnoštvom eksponata, izložba govori u jednoj sceni o likvidacijama narodnih neprijatelja bez suda, u drugoj o montiranim sudskim procesima, u trećoj o stradanjima u logorima i zatvorima poput Golog otoka, a u četvrtoj celini o represiji prema seljacima u vreme prinudnog otkupa i kolektivizacije – objašnjava istoričar.

Na ulazu je izložena petokraka koju je 1997. sa zgrade gradske skupštine u Beogradu skinuo tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić. Tu je i autentična uniforma Josipa Broza Tita, sa sve ordenjem, kao i oružje iz tog perioda, uniforme vojske i Ozne.

U uvodnom delu, koji je posvećen ideologiji, propagandi i kultu ličnosti, postavljeni su biračko mesto i ćorava kutija, a po podu su razbacani primerci opozicionog časopisa „Demokratija”, koji je zabranjivan i spaljivan uoči izbora 1945. godine.

Postoji i posebna sala u kojoj se odvija besplatan prateći program svakog četvrtka, petka i subote od 18 časova, u vidu igranih, dokumentarnih filmova, tribina i predavanja sa gostima iz zemalja Istočne Evrope.

– Izložba je rađena sa puno volje, ali sa veoma oskudnim sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i uz pomoć dobrih ljudi i građana koji su dostavljali materijal, prilagali svoj rad, eksponate. Pravljena je po sloganu „Od naroda, u ime naroda, za narod!” Uspeli smo da uspostavimo saradnju i sa Udruženjem golootočana kao i sa Udruženjem žrtava komunističkog režima. Želeli smo da pomirimo sve polove i da prvi put dokumentovano, objektivno i principijelno progovorimo o svim oblicima stradanja u jednoj državnoj instituciji, Istorijskom muzeju Srbije – ističe naš sagovornik.

– Predstavljena je i kompletna internet baza golootočana i lica streljanih bez suda posle oslobođenja 1944. godine, u vitrinama su izložena poslednja pisma iz zatvora osuđenih na smrt, saopštenja sudova o streljanim licima, odluke i spiskovi Ozne, knjige streljanih i spiskovi antinarodnih elemenata – objašnjava Cvetković.

Između ostalih, mogu se videti makete Golog otoka i sprave za mučenje, ali i lične stvari, pisma iz zatvora Borislava Pekića, Dragoljuba Jovanovića i Draže Mihailovića.

– Ono što je posebno interesantno i do čega smo istraživanjem došli jesu mnogi spiskovi streljanih u nemačkim odmazdama koji potpuno jednako tretiraju pripadnike i simpatizere i partizanskog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini. Na istim spiskovima nalazi se po 50, 75, 100, pa i više streljanih simpatizera oba pokreta u periodu od 1941. do 1944. godine. Ovi spiskovi trebalo bi da konačno pomire Srbiju oko toga da su postojala dva antifašistička pokreta. Ako su za Nemce njihovi simpatizeri bili isto, zašto bi  danas neko u Srbiji imao problema s tim? Tvrditi suprotno danas je velika nepravda prema hiljadama simpatizera JVuO i onih koji su tako okarakterisani i kao takvi stradali na Banjici ili bili streljani u znak odmazde širom Srbije – napominje dr Srđan Cvetković.