Moskva gleda put Pjongjanga

U aprilu ove godine Rusija je otpisala dug Severnoj Koreji vredan 10 milijardi dolara (!) u zamenu za pravo da izgradi prugu i cevovod koji bi omogućio transport ruskog gasa do Južne Koreje, prenela je agencija Asošijeted pres. Kako se očekuje, još jedna milijarda dolara biće uložena u zajedničke projekte dve zemlje. Istog dana kada je u Generalnoj skupštini UN donošena rezolucija kojom se osuđuje rusko prisajedinjenje Krima, Rusija i Severna Koreja potpisale su akt o trgovinsko-ekonomskoj saradnji.

Pokrenuta svakodnevnim pretnjama sa zapada, Rusija kao da je tek sada otkrila da se veći deo njene teritorije ipak nalazi na nedovoljno iskorišćenim prostorima istočno od Urala, i da bi upravo uz tamošnje granice trebalo tražiti strateške saveznike za budućnost. Jer, svesne gubitka globalne moći, SAD su počele da se ponašaju kao ranjena zver u kavezu i upućuju pretnje na sve strane. Evropa se muči kako da se izvuče iz političko-ekonomskih nevolja koje je svakim danom čini sve slabijom i neujedinjenijom. Afrika uporno pokušava da se izbavi iz turbulencija u koje su je uvalile bivše kolonijalne sile, zemlje Južne Amerike kao da svaka za sebe vode neku svoju politiku...

Ispada da se glavne stvari danas dešavaju u Aziji, i u Moskvi su toga potpuno svesni. Posle nedavnog istorijskog poslovnog sporazuma koji su postigli sa Pekingom, a koji dostiže fantastičnu sumu od 400 milijardi dolara, kao i stvaranja Evroazijskog ekonomskog saveza (EAES) sa Belorusijom i Kazahstanom, sledeća stanica je – Pjongjang. Prestonica Severne Koreje – najizolovanije države na svetu.

Severna Koreja, ili tačnije, Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK), prostire se na oko 120.540 kvadratnih kilometara, ima oko 24 miliona stanovnika od kojih više od 3.250.000 živi u Pjongjangu i spada u etnički i lingvistički najhomogenije zemlje u svetu, sa veoma malim udelom kineske, vijetnamske, južnokorejske i evropske populacije.

Otopljavanje odnosa između Moskve i Pjongjanga, sa manjim i većim pauzama, počelo je pre oko godinu dana. Nekoliko visokih ruskih državnih činovnika boravilo je u navedenom periodu u Severnoj Koreji usaglašavajući sa domaćinima mogućnosti saradnje na ekonomskom i političkom planu. Podsetimo, obe države u ovom trenutku na udaru su zapadnih krugova, doduše iz različitih razloga. Rusija zbog situacije u Ukrajini, a Koreja zbog neodustajanja od svog nuklearnog programa.

Mogućnost jačanja ekonomskih veza sa Rusijom za Severnu Koreju je veliki plus, slažu se analitičari. Jer, posle raspada Sovjetskog Saveza dalekoistočna komunistička država ostala je bez glavnog snabdevača prehrambenim i drugim proizvodima. Pomenimo da je dnevna norma prehrambenih proizvoda po stanovniku dalekoistočne zemlje smanjena na svega 410 grama. Pomoć koja stiže preko OUN dospeva tek do 840 Korejaca, a broj gladnih je 1,6 do 1,7 miliona, saopštio je nedavno u Pjongjangu predstavnik Svetskog prehrambenog programa UN Dirk Stegen.

Dodajmo da DNRK umnogome zavisi od pomoći koja joj stiže i sa strane Kine. Saradnja sa Rusijom tumači se stoga kao jak zamajac za razvoj korejske industrije i smanjenje uticaja Pekinga na politiku Pjongjanga.

Ono što je karakteristično za obnavljanje saradnje Severne Koreje i Rusije jeste to što se poslovi ugovaraju uglavnom po principu investicija ruskih preduzeća u Koreji u zamenu za besplatno korišćenje nalazišta vrednih metala, cirkona, grafita, fosfora, nikla, mermera granita... pa čak i zlata. Uz to, kompletna razmena obračunavaće se u ruskim rubljama, što je politika koju Moskva sve intenzivnije sprovodi i u poslovanju sa drugim partnerima. U svakom slučaju, kako su saopštili ruski pregovarači, povoljne uslove poslovanja koje su obezbedili sa Korejcima nema danas ni jedna druga zemlja, pa čak ni Kina. Ovo će umnogome doprineti višestruko aktivnijoj trgovinskoj razmeni između dve zemlje.

U Vašingtonu, naravno, nisu oduševljeni „istočnim zaokretom Moskve”. Naime, i oni gledaju na prostor Dalekog istoka kao strateški izuzetno važan. Američki oslonac ovde su Japan, Filipini, Južna Koreja, Malezija... Ali neke od pomenutih zemlja imaju teritorijalne sporove sa Kinom koji se vuku već decenijama, i u SAD ne nameravaju da mnogo odstupaju u tom pogledu. Ali ono na šta će morati da računaju jeste to da će svoje snage, političke i vojne, morati sve više da dele na dva potpuno udaljena kraja sveta. Ukoliko nameravaju da ostanu svetska sila broj jedan, to podrazumeva angažovanje ne samo u Evropi, već i na Dalekom istoku.

U međuvremenu Rusija, koja vodi vrlo jasnu evropsku politiku, traga za novim partnerima. Izgradnja gasovoda preko Severne do Južne Koreje u znatnoj meri bi „olabavila” probleme koje nameću u Evropi kada je reč o snabdevanju ovim energentom. Priče o sposobnosti Amerikanaca da preko Atlantika doturaju Evropljanima, takozvani, tečni gas ispostavile su se debelo preuveličane, gledano i iz tehnološkog i iz cenovnog ugla.

Treba ponoviti da Severna Koreja već godinama nastoji da razvija sopstvenu raketnu i nuklearnu tehnologiju. I u tome pokazuje siguran napredak, što dodatno unosi nemir u srca američkih birokrata.

Kada je reč o Moskvi, tamošnji planeri razmišljaju pragmatično. Evropa jeste najbliži sused i najveći poslovni partner, ali ucene koje odatle stižu povodom ukrajinske krize prosto navode na to da se nova tržišta traže tamo gde do sada nisu funkcionisala. Pa makar i u „najusamljenijoj zemlji na planeti” – Severnoj Koreji.