Očekujemo da Srbija brani Južni tok

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Viktorovič Lavrov, koji će u Srbiji boraviti 16. i 17. juna, u našoj zemlji bio je poslednji put u aprilu 2011. godine, a pre toga još dvaput, u aprilu 2007. i u novembru 2005. godine. Tako će, ukupno, ovo biti njegova četvrta poseta Beogradu, tokom desetogodišnje karijere ministra inostranih poslova, kaže u razgovoru za „Politiku” ambasador RF u Beogradu Aleksandar Čepurin.

– Želeo bih da podsetim da Lavrov nije tek jedan od 193 šefova diplomatija, koliko zemalja ima u sistemu UN. Mogli bismo na prste da nabrojimo savremene političare koji tako dugo, i tako uspešno, rade na ključnom nivou. I to zahvaljujući ne samo funkciji, nego i ličnim kvalitetima. Srbija je za nas, bezuslovno, važna zemlja i postoji dobra tradicija i poverenje u našim odnosima. To nije samo poverenje u ljude iz vrha vlasti, već poverenje između naših naroda i ovu tradiciju moramo pažljivo da negujemo – poručuje ruski ambasador.

Kako ocenjujete sadašnje odnose Srbije i Rusije, imajući u vidu napetosti u vezi s Ukrajinom?

Naši bilateralni kontakti su poslednjih godina bili veoma intenzivni. Imali smo susrete predsednika, dva puta u Moskvi i dvaput u Sočiju. U maju prošle godine potpisana je i Deklaracija o strateškom partnerstvu. Našim zemljama su neophodne takozvane tačke rasta. Kako je svojevremeno govorio lider Komunističke partije SAD Gas Hol, odgovarajući na pitanje Hruščova kako Sovetski Savez može da pomogne američkim komunistima: „Živite bolje i tada će i nama biti lakše, a naš uticaj veći”. Zato je i naš ključni zadatak da ljudi, i u Rusiji i u Srbiji, iz godine u godinu žive bolje. Što se tiče Ukrajine, najvažnije je sada da se zaustavi bratoubilački rat, da se pomogne zapadu i istoku zemlje da se dogovore.

Šta Lavrov donosi u svojoj torbi u Beograd? Kakav je program posete?

Posle dolaska, za ponedeljak po podne predviđeno je polaganje venaca na Spomenik oslobodiocima Beograda i neformalna večera, a zatim pregovori s gospodinom Dačićem, sastanci s predsednikom Vlade i predsednikom republike. Tematika razgovora obuhvata sva aktuelna pitanja bilateralnih odnosa. To su, naravno, politički odnosi, uključujući i određivanje daljih kontakata, pitanja ekonomske saradnje. Prošle godine se naša razmena uvećala za 15 odsto i iznosila je dve milijarde dolara. Razmatraće se, nesumnjivo, i tako važna pitanja kao što su „Južni tok”, Ukrajina i Kosovo.

Izgleda da je izgradnja gasovoda „Južni tok” ugrožena zbog nesaglasnosti Moskve i Brisela?

Zbog nezgrapnih izjava nekih srpskih aktera po pitanju „Južnog toka”, u javnom mnjenju Rusije stvoren je pogrešan utisak o tome da se Srbija, suprotno svojim vlastitim interesima, samoinicijativno zalaže za suspendovanje početka izgradnje gasovoda, da je donela takvu odluku. Dve izjave gospodina Vučića, koje su usledile posle toga, nadam se, ublažiće ovaj osećaj. Razmena mišljenja s ministrom Lavrovom svakako će imati konkretan i prijateljski karakter. Obe strane su veoma zainteresovane za realizaciju projekta „Južni tok”. Pogledajte kako Nemačka tvrdo brani ogromnu nemačko-rusku poslovnu saradnju. Isto važi i za druge zemlje. Da li je Francuska požurila da obustavi izgradnju dva nosača helikoptera za Ratnu mornaricu Rusije? Jedan od njih nosi ponosno ime „Sevastopolj“. Hajde da jasno razdvojimo neke pojmove.

Rusija očekuje da će Srbija braniti „Južni tok”?

„Južni tok” će u Srbiji uposliti nekoliko hiljada visokokvalifikovanih ljudi, omogućiti izgradnju postrojenja za transport i kompresorske stanice, obezbediti obimna tranzitna i poreska plaćanja u budžet zemlje. Po mom shvatanju, prirodno je da zemlje koje su zainteresovane za projekat tu svoju zainteresovanost i demonstriraju, jer to odgovara i interesima naroda Evrope. Pogledajte, na primer, stav koji je zauzela Austrija kada je jasno izjavila da će braniti realizaciju projekta. Zato očekujem da će preko „Južnog toka” u Evropu krajem sledeće godine krenuti prve količine gasa.

Bojan Bilbija