SAD: 350 milijardi dolara za atomske bombe

I pored krupnih reči o odricanju od oružja za masovno uništenje, sve nuklearne sile i dalje razvijaju svoj atomski arsenal, a SAD nameravaju da u sledećih deset godina ulože 350 milijardi dolara na modernizaciju i održavanje postojećih nuklearnih snaga, pokazuje nova studija.

SAD i Rusija imaju 93 odsto celokupnog svetskog nuklearnog oružja, tvrdi Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, dodajući u svom izveštaju da dve zemlje jesu poslednjih godina smanjile broj nuklearnih bojevih glava, ali da i dalje obnavljaju kapacitete.
„Zemlje koje imaju nuklearno oružje ne pokazuju volju da razmontiraju nuklearne potencijale.

Programi modernizacije koji su u ovim zemalja u toku nagoveštavaju njihova gledišta da će nuklearno oružje ostati duboko ukorenjeni element strateških proračuna”, pišu istraživači ovog instituta Šenon Kajl i Filip Peton Šel.

Prema ovom izveštaju, SAD imaju 7.300 nuklearnih bojevih glava, a Rusija 8.000. To je smanjenje u odnosu na 2010. kada je Vašington raspolagao sa 9.600, a Rusija sa 12.000. Ipak, nema naznaka da će dve zemlje, koje su opet upletene u jednu vrstu hladnog rata zbog krize u Ukrajini, ispuniti obaveze iz sporazuma „Novi start” koji ih je obavezao da prepolove nuklearno oružje do 2021.

„Rusija je usred modernizacije strateških nuklearnih snaga i za deset godina će ukloniti sve međukontinentalne balističke rakete iz sovjetske ere”, tvrdi švedski institut.

Podaci o američkim planovima za održavanje starih i razvoj novih potencijala nadovezuju se na nedavnu studiju vašingtonskog Centra za neproliferaciju oružja u kojoj se iznosi da će SAD u ove svrhe potrošiti čak bilion dolara u sledećih 30 godina.

I pored usporavanja američke ekonomije i „Novog starta”, koji su predsednik Barak Obama i tadašnji predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisali 2010, Vašington namerava da „od 2024. do 2029. sagradi pet strateških podmornica, 72 strateška bombardera, i 240 međukontinentalnih balističkih raketa”.

Kako ocenjuje vašingtonski centar, to znači da će postotak bruto društvenog proizvoda odvojen za vojne svrhe biti uporediv sa onim iz vremena predsednika Ronalda Regana koji je u ulaganje u oružje polagao sve nade za pobedu u hladnom ratu protiv Sovjeta.

Sto milijardi dolara predviđeno je za sto dalekosežnih nuklearnih bombardera, zatim između 20 i 120 milijardi dolara za međukontinentalne balističke rakete kao i 350 milijardi dolara za održavanje trenutnog i izgradnju novog nuklearnog oružja.

Obama je koliko prošle godine predložio da se nuklearni arsenal smanji za trećinu, ali je ovo teško ostvarivo zbog otvaranja novih frontova između Kremlja i Zapada.

Ne samo da se poslednjih meseci vodi bitka između SAD i EU, sa jedne, i Rusije sa druge strane za uticaj u Ukrajini, već su SAD i pre toga rešile da u Evropi instaliraju antiraketni štit koji, tvrdi Moskva, ugrožava njenu nuklearnu odbranu. Kremlj je upozorio da to otežava i stvarnu primenu sporazuma o smanjivanju arsenala.