„Južni tok” nije sporan

Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Ivica Dačić i Sergej Lavrov, opet su se juče složili da svi planovi vezani za realizaciju gasovoda „Južni tok” ostaju na snazi, jer je taj projekat jedino sistemsko rešenje za snabdevanje gasom Jugoistočne Evrope.

Ono o čemu se juče tokom susreta nisu dogovarali, a o čemu su ih novinari naknadno pitali, jeste ima li mogućnosti da se za Srbiju smanji cena ruskog gasa?

Lavrov je rekao da to nije tema u domenu ministarstava spoljnih poslova i da se cena usaglašava u okviru komercijalnih ugovora.

Ovo pitanje je utoliko interesantnije što ga je pre tri dana postavio i sam premijer Srbije, Aleksandar Vučić, rekavši „da njegov brat i otac vole Rusiju”, ali da treba videti zašto je tolika razlika u ceni gasa od jedne do druge cevi, odnosno na jednoj cevi gas košta 30, a na drugoj gde ga Srbija preuzima oko 390 dolara za 1.000 kubika.

Budući da moramo da se pridržavamo ustaljene formule za obračun cene gasa koja uzima u obzir cenu sirove nafte na svetskoj berzi u poslednjih osam meseci, gas će najverovatnije morati da poskupi. Za koliko, pokazaće računica, u zavisnosti od toga i kako se bude kretala cena sirove nafte do 1. avgusta.

Prednost srpske cene u odnosu na druge zemlje kojima Rusija isporučuje gas je što Srbija ne mora da plaća dodatne penale „Gaspromu” za isporučeni, ne preuzeti gas.

Bilo kako bilo, činjenica je da je Srbiji i jugoistočnoj Evropi potreban gas i da je „Južni tok” u tom smislu najbolje rešenje. Nova ponuda koja je pre dva dana stigla s Kipra koji bi da gasom snabdeva Bugarsku je dobrodošla, ali je pitanje koliko je realna i koliko su izvesne rezerve gasa kojim Kipar raspolaže..

Lobirao neko za „Južni tok”, ili ne, činjenice govore da je za obezbeđenje sigurnih isporuka gasa potreban različit pravac snabdevanja i isporuka. Ovaj gasovod u tom smislu povećava stepen sigurnosti, nudeći dodatnu, direktnu maršrutu, što obezbeđuje pre svega sigurnost isporuka za zemlje-članice EU – Bugarsku, Mađarsku i Sloveniju. Ali i za Srbiju, što je tim važnije ako se zna da su sve ove zemlje već imale prekide u isporukama gasa.

Suština priče je da što se iz više gasovoda isporučuje gas u Evropu, to je manja verovatnoća da zemlje EU mogu osetiti deficit u obezbeđenju energenata. Važnost ovog projekta je utoliko veća, što i Međunarodna agencija za energetiku predviđa manjak gasa u EU do 2030. od oko 200 milijardi kubika, što „Južni tok” može da kompenzuje.

EK koja je više puta pokazala da ima dvostruke aršine prema ovom gasovodu, jer se samo za „Južni tok” insistira da „Gasprom” ne može da bude i vlasnik gasovoda i gasa, dobro zna da obnovljivi izvori energije nisu dovoljni da podmire sve potreba za energijom u dogledno vreme, te da će im ruski gas nadoknaditi ove manjkove.

S druge strane Nemci ne gube vreme. Umesto uslovljavanja EK i za „Severni tok”, za taj gasovod koji je Nemačka gradila s Rusima važi treći energetski paket, Nemačka žestoko brani svoje interese u Briselu.
Ono o čemu se spekuliše poslednjih dana, posebno posle dešavanja na relaciji Moskva–Kijev, jeste da bi u slučaju da Krim postane deo Rusije mogla da se promeni maršruta gasovoda.

Izvor „Politike” direktno uključen u ceo posao kaže da to apsolutno nije tačno, te da je maršruta pažljivo razrađena na osnovu rezultata istraživanja više od 16.000 kilometara po dnu Crnog mora, kao i mnogobrojnih istraživanja koja se tiču zaštite životne sredine.

Već su zaključeni ugovori za isporuku cevi za prva dva kraka gasovoda.