„Potopljen” Festival monodrame i pantomime u Zemunu

Još jedna beda i sramota pozorišnog života. Posle „Tvrđave teatra” u Smederevu, mučno i ispotiha, ugledni, dugovečni (39 godina) „Festival monodrame i pantomime” u Zemunu trajao je samo jednu noć! U petak, 13. juna. Iste večeri je i otvoren i završen! Da nema u ‚‚Politici” rubrike „Sinoć u gradu” ne bi se ni znalo za tu bruku.

Pratila sam festival u kontinuitetu, kao novinar ‚‚Politike”od 1973, kada se dvorana Scene – Zemun Narodnog pozorišta (sadašnji ‚‚Madlenijanum”) punila iz večeri u veče stotinama gledalaca da vide i čuju najveća imena glumišta Jugoslavije, Evrope i sveta. Festivalskom scenom prešli su umetnici iz više od 40 zemalja, sa svih kontinenata!

Šta se to dogodilo, pa nije ni najavljen ove godine?

Kako saznajemo, u toj noći, 13. juna – tri monodrame i jedna pantomima, ceo festival! U sali tek pedesetak gledalaca. To je sve što su ponudili. Kako je izvestila „Politika” direktorka festivala Lada Mirkov, predsednik Saveta Bratislav Petković i glumac Rastko Janković uručili su ovoj grupici izvođača nekakve povelje. Sramota!

Gde su Zlatne i Srebrne kolajne koje su pronele slavu Zemuna u pozorišnom svetu i van granica zemlje, gde je poštovanje bardova scene, onih kojih više nema, ali i ovih živih, koji su ugradili svoju umetnost u festival, od Ljube Tadića, Bate Stojkovića, Šerbedžije, Maje Dimitrijević čije ime nosi Zlatna kolajna, Petra Kralja, Miše Žutića, Pere Kvrgića, Relje Bašića, Mire Banjac, Đurđije Cvetić, Ružice Sokić, Milene Dravić, Petra Božovića, Predraga Ejdusa...

Festival je sklepan od tri monodrame (jedne u umetničko-bračnoj produkciji porodice Đurović) i jedne pantomime Amerikanca Nejtana Kotama. Uvreda je to kako za publiku, tako valjda i za celo glumište.

Istine radi, znam da je još aprila meseca ove godine, grupa istaknutih umetnika dobitnika plakete Zaslužni građanin Zemuna, među kojima su Ljiljana Blagojević (inače i član festivalskog Saveta) Dragana del Monako, Oliver Njego, Nenad Jezdić, Miodrag Tabački, Kalina Kovačević, Borivoje Balać, višedecenijski direktor festivala, uputili pismo upozorenja o mogućnosti gašenja festivala, čelnom čoveku Zemuna Dejanu Matiću. Međutim, niko da bilo šta kaže i javno upozori. Smatram da nisu smeli da ćute članovi Saveta kao ni direktor festivala Lada Mirkov i njegov selektor Milovan Zdravković. Trebalo je da se oglase i članovi Saveta čiji je predsednik Bratislav Petković, a članovi Ljiljana Blagojević, Goran Sultanović, Jasmina Mitrović Marić, inače i savetnica predsednika Srbije Tomislava Nikolića... Razlozi su svakako u novcu, možda i nedovoljnom angažovanju organizatora, jer slučaj nije isti kao kod „Tvrđave teatra” u Smederevu.

Politički računi su u Zemunu kad je reč o Festivalu, namireni i izbalansirani još pre tri godine, kada je smenjen dugogodišnji selektor Ivan Bekjarev, a na njegovo mesto postavljen Milovan Zdravković.

Može li se bez revolta podneti slogan ‚‚Humanitarno veče monodrame i pantomime” za poplavljene i za obeležavanje početka Velikog rata! Zar „veče” sa samo tri monodrame i jednim pantomimičarem, pa neka je došao iz Amerike? Tako ‚‚humanitarno” je uvreda za sve! U maloj, rekli bismo „salici” Pozorišta „Pinokio” gde se, kažu, jedva sastavilo pedesetak gledalaca, sve sa članovima porodice, rodbinom i prijateljima izvođača, sve je zaličilo na lakrdiju. Festivalski organizacioni korpus, ako je uopšte bio zainteresovan, kao da je sve prepustio stihiji. Tako je „potopljen” festival. Činjenica je da nikad taj festival nije plivao u parama, „krpilo se” sve do poslednjeg trenutka, ali su njegovi odani zaljubljenici, entuzijasti radili preko cele godine kako bi festival u junu zablistao punim sjajem.

Ogorčena sam i tužna, znam da je ovo plakanje nad prosutim mlekom. Ipak, javnosti su dužni odgovora, pre svega selektor, direktorka Festivala, predsednik Saveta… Zašto se do sada ćutalo, kada se, ne samo u pozorišnim krugovima, znalo za onaj pismeni protest zaslužnih Zemunaca?

Mirjana Radošević