Vraća li se Srbija u 2003.

 Ko­li­ko sa­go­vor­ni­ka – to­li­ko raz­li­či­tih te­o­ri­ja o to­me šta se kri­je iza naj­no­vi­je „vru­će te­me” u po­je­di­nim be­o­grad­skim me­di­ji­ma, u či­jem je sre­di­štu pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić, nje­gov od­nos sa cr­no­gor­skim ko­le­gom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem, sta­nje u po­li­cij­skim struk­tu­ra­ma u Sr­bi­ji, kon­tro­la nad me­di­ji­ma i već po­slo­vič­ni pro­blem uti­ca­ja tzv. stra­nog fak­to­ra u re­gi­o­nu.

Pi­ta­nja je mno­go. Ko ru­ši Vu­či­ća? Ili – da li uop­šte ne­ko že­li da ga ru­ši? Da li sa­mo Vu­či­ća ili i To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća? Je li, us­put, i Mi­lo Đu­ka­no­vić ne­či­ja me­ta ili je on taj ko­ji, u sa­dej­stvu sa za sa­da ne­po­zna­tim part­ne­ri­ma, po­ku­ša­va da za­vla­da be­o­grad­skom me­dij­skom i po­li­tič­kom sce­nom? Ili, mo­žda, Đu­ka­no­vić i Vu­čić ima­ju za­jed­nič­kog ne­pri­ja­te­lja ko­ji ih na ovaj na­čin sva­đa? I da li za­i­sta sve ovo li­či na 2003. go­di­nu, ka­ko je upo­zo­rio sam Đu­ka­no­vić, re­a­gu­ju­ći na pi­sa­nja ta­blo­i­da „Ku­rir” da cr­no­gor­ski pre­mi­jer na­vod­no pri­pre­ma udar na ne­za­vi­sne me­di­je u Sr­bi­ji?

Vla­di­mir Be­ba Po­po­vić – čo­vek za ko­ga se zna da sa­ra­đu­je sa Đu­ka­no­vi­ćem, a od ka­da je otvo­rio svoj In­sti­tut za jav­nu po­li­ti­ku i u Be­o­gra­du sve če­šće se po­mi­nje i kao bli­zak Vu­či­ću – dao je svo­je vi­đe­nje ove pa­ra­le­le sa go­di­nom u ko­joj je ubi­jen pre­mi­jer Zo­ran Đin­đić. Pod­se­ti­mo, Po­po­vić je po­sle 5. ok­to­bra bio na če­lu Bi­roa za ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­ji je na­pu­stio kra­jem 2002, da bi se po­sle Đin­đi­će­vog ubi­stva opet ak­ti­vi­rao na tom me­stu i imao za­pa­že­nu ulo­gu u bri­fo­va­nju me­di­ja to­kom ak­ci­je „Sa­blja”. Za ju­če­ra­šnji „Da­nas” je na­veo da oba­ve­štaj­ni apa­rat ra­di pro­tiv Vu­či­ća i Đu­ka­no­vi­ća i da je at­mos­fe­ra „vr­lo slič­na” onoj iz 2003, po­tvr­div­ši oce­nu pre­mi­je­ra Cr­ne Go­re.

„Pre­po­zna­je se to po udru­ži­va­nju u blok do ju­če za­ra­će­nih me­di­ja, po­li­ti­ča­ra, po­je­di­na­ca, de­lo­va di­plo­mat­ske za­jed­ni­ce, ta­ko­zva­nih bo­ra­ca za gra­đan­ska pra­va i fa­ši­sta”, re­kao je di­rek­tor In­sti­tu­ta za jav­nu po­li­ti­ku. 

E sa­da, ko ni­je ve­o­ma pa­žljiv po­sma­trač me­dij­ske i po­li­tič­ke sce­ne u Sr­bi­ji, ali i u re­gi­o­nu, i još ako do nje­ga ne do­pi­ru vi­še ili ma­nje uvi­je­ne di­plo­mat­ske po­ru­ke o no­voj kon­ste­la­ci­ji me­đu­na­rod­nih od­no­sa ko­ji se upra­vo pre­la­ma­ju na ukra­jin­skoj kri­zi, si­gur­no je zbu­njen. Te­ško da će mu ne­što bi­ti ja­sni­je i iz Vu­či­će­vih re­či da će dr­ža­va u naj­kra­ćem ro­ku sta­vi­ti tač­ku na kri­zu ko­ju sam od se­be pra­vi si­stem bez­bed­no­sti i da je Sr­bi­ja sta­bil­na dr­ža­va.

„Po­sto­je ne­ki raz­li­či­ti uda­ri iz vi­še sfe­ra dru­štve­nog ži­vo­ta, ali to dr­ža­vu ne mo­že da ugro­zi, ma ko­li­ko ne­ki lju­di ili gru­pa lju­di ima­li uti­ca­ja na me­di­je ili jav­nost”, re­kao je ju­če pre­mi­jer od­go­va­ra­ju­ći na kon­sta­ta­ci­ju no­vi­na­ra da iz re­gi­o­na sti­žu upo­zo­re­nja da bi dr­ža­va mo­gla bi­ti de­sta­bi­li­zo­va­na zbog de­ša­va­nja unu­tar srp­ske po­li­ci­je, pre­neo je Tan­jug. Vu­čić, me­đu­tim, ni­je ozna­čio ko­ji su lju­di ili gru­pe ko­ji to po­ku­ša­va­ju. 

Otu­da i vi­še te­o­ri­ja o po­za­di­ni tih „uda­ra”. Po jed­ni­ma je to is­klju­či­vo pro­blem ne­sre­đe­nog po­li­cij­sko-bez­bed­no­snog apa­ra­ta ko­ji se na ovaj na­čin bra­ni od na­me­re pre­mi­je­ra da za­ve­de „red u ku­ći”. Opet, po­sto­je i tu­ma­če­nja da je sam Vu­čić di­gao svu ovu pra­ši­nu ne bi li obez­be­dio ve­ću po­dr­šku za taj svoj cilj – sre­đi­va­nje sta­nja u po­me­nu­tim struk­tu­ra­ma. Ni­je sa­mo naj­ja­sni­je za­što bi pre­mi­je­ru, to­li­ko po­pu­lar­nom u jav­no­sti, sa ta­kvom ve­ći­nom u par­la­men­tu i svim po­lu­ga­ma vla­sti u svo­jim ru­ka­ma, uop­šte bio po­tre­ban ta­kav „ali­bi”? Oda­tle se iz­vo­di no­va di­le­ma – da li pre­mi­jer ipak ni­je to­li­ko mo­ćan ko­li­ko se či­ni, ili že­li da „po­či­sti” lju­de ko­ji ima­ju moć­ne po­li­tič­ke za­štit­ni­ke, zbog če­ga mu je po­treb­no „oprav­da­nje” za taj po­tez?  

Či­ni se, ipak, da je si­tu­a­ci­ja kom­plek­sni­ja. Tre­ba se pri­se­ti­ti da već ne­ko­li­ko ne­de­lja, tač­ni­je od po­pla­va u Sr­bi­ji, Vu­čić i nje­go­va vla­da tr­pe kri­ti­ke za me­dij­sku cen­zu­ru. Ni­ma­lo pri­jat­ne op­tu­žbe sti­gle su naj­pre od moć­nog Oeb­sa, ko­jem su se pri­dru­ži­li po­je­di­ni pri­pad­ni­ci di­plo­mat­skog ko­ra u Be­o­gra­du, oni iz za­pad­ne sfe­re. Ima mi­šlje­nja da „bri­ga” o me­di­ji­ma u Sr­bi­ji ne bi bi­la to­li­ka da je Be­o­grad, to­li­ko pri­lje­žno kao na pri­mer Pod­go­ri­ca, sle­dio po­te­ze i in­struk­ci­je Bri­se­la i Va­šing­to­na od po­čet­ka kri­ze u Ukra­ji­ni. 

Za­klju­ču­ju­ći da je „me­de­ni me­sec iz­me­đu SNS-a i Za­pa­da go­tov”, Mi­ša Đur­ko­vić, vi­ši na­uč­ni sa­rad­nik In­sti­tu­ta za evrop­ske stu­di­je, na­pi­sao je pre dve ne­de­lje u „Po­li­ti­ci” da je „Za­pad po­čeo da po­di­že u Be­o­gra­du či­ta­vu svo­ju NVO, me­dij­sku i osta­lu pro­pa­gand­nu struk­tu­ru pa od­jed­nom od ga­ran­ta Bri­sel­skog spo­ra­zu­ma Vu­čić po­sta­je ’ma­li Pu­tin’, ’pro­ru­ski pre­mi­jer’ itd”. Sve to ka­ko bi se, sma­tra Đur­ko­vić, vlast u Sr­bi­ji vra­ti­la na „pra­vi put” i za po­če­tak po­če­li da po­ma­žu kam­pa­nju pro­tiv Do­di­ka u Re­pu­bli­ci Srp­skoj.

Ma­lo pre Đur­ko­vi­ća je i mi­ni­star Alek­san­dar Vu­lin, po­vo­dom op­tu­žbi na ra­čun Vla­de Sr­bi­je da je to­kom van­red­ne si­tu­a­ci­je spro­vo­di­la me­dij­sku cen­zu­ru, upro pr­stom u ve­li­ke si­le, sa­mo ne pre­ci­zi­ra­ju­ći – ko­je. 

„Ja ni­sam član SNS-a i mo­gu da ka­žem ne­ke stva­ri ko­je pred­sed­nik vla­de ne bi tre­ba­lo da ka­že. Ne­će ve­li­ke si­le pred­sed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je ko­ji ima po­dr­šku 50 od­sto gla­sa­ča”, ka­zao je Vu­lin. 

Osim po­je­di­nih iz­vo­ra „Po­li­ti­ke”, ko­ji za sve ovo sum­nji­če an­glo­a­me­rič­ki deo za­pad­nog sve­ta, ko­jem se ne svi­đa po­ku­šaj Sr­bi­je da se­di i na nji­ho­voj i na ru­skoj sto­li­ci, iz če­ga na­vod­no Vu­čić po­ku­ša­va da na­đe iz­laz okre­ću­ći se sve vi­še Ber­li­nu (ko­ji, tre­ba ima­ti u vi­du, ni­je to­li­ko za­gri­žen pro­tiv­nik Mo­skve), ima i onih ko­ji, pak, iz po­je­di­nih ta­blo­i­da „či­ta­ju” upo­zo­re­nja iz Ru­si­je. Pre­ma ovim mi­šlje­nji­ma, Mo­skva za­pra­vo upo­zo­ra­va Vu­či­ća da ne kre­će Đu­ka­no­vi­će­vim pu­tem ka NA­TO-u.

Zo­ran Živ­ko­vić, li­der No­ve stran­ke i na­rod­ni po­sla­nik, od­ba­cu­je sve ove te­o­ri­je. Đin­đi­ćev na­sled­nik na pre­mi­jer­skoj funk­ci­ji, da­kle onaj ko je do­bro upo­znat sa at­mos­fe­rom iz 2003, ka­že za naš list da se ova si­tu­a­ci­ja ne mo­že upo­re­di­ti sa onom od pre 11 go­di­na.

„At­mos­fe­ru kre­i­ra­ju glav­ni ju­na­ci. Ne­mo­gu­će je na bi­lo ko­ji na­čin po­re­di­ti Zo­ra­na Đin­đi­ća i Alek­san­dra Vu­či­ća. Dru­go, ne vi­dim ni­šta neo­bič­no u toj me­dij­skoj sfe­ri. Te na­zo­vi­no­vi­ne pi­šu glu­po­sti sva­ki dan. Ne mi­slim da se de­si­lo bi­lo šta no­vo”, is­ti­če Živ­ko­vić, do­da­ju­ći da su dva naj­po­zna­ti­ja ta­blo­i­da ne­for­mal­ni slu­žbe­ni gla­sni­ci SNS-a.

Živ­ko­vić za­pra­vo mi­sli da je reč o či­stom spi­no­va­nju iz Vu­či­će­ve ku­hi­nje ko­je je još te­ško do kra­ja raz­u­me­ti, ali i na­po­mi­nje da, ako je ipak Vu­či­ću ili bi­lo ko­me u Sr­bi­ji ugro­že­na bez­bed­nost, kao što se sa­da stva­ra sli­ka, ta si­tu­a­ci­ja mo­ra da se re­ši od­mah. 

„Ni­ko ne sme da bu­de ugro­žen, a po­seb­no no­si­o­ci naj­vi­še vla­sti. Mi­slim, me­đu­tim, da je ov­de pre u pi­ta­nju stva­ra­nje kva­zi­pro­ble­ma i at­mos­fe­re ko­ja ne po­sto­ji da bi se pod te­pih gur­nu­la ne­spo­sob­nost i ba­ha­tost is­ka­za­na u vre­me i po­sle po­pla­va, ali i to što ne­ma ni­ka­kvih in­ve­sti­ci­ja, to što je pro­šao rok za po­ka­zi­va­nje ugo­vo­ra sa ’Eti­ha­dom’, to što ima­mo po­pla­vu pla­gi­ra­nih di­plo­ma i dok­to­ra­ta u vr­hu vla­sti…”, sma­tra Živ­ko­vić. Pre­ma nje­go­voj oce­ni, epi­log sve­ga će bi­ti to što će vr­lo br­zo Vu­čić sve pro­ble­me da re­ši kao ne­kim ča­rob­nim šta­pi­ćem, a naj­pre one ko­ji ni­su ni po­sto­ja­li.

------------------------------------------------------------

Ka­ko je Be­ba Po­po­vić oti­šao iz Đin­đi­će­vog ka­bi­ne­ta

Vi­li­jam Mont­go­me­ri, biv­ši ame­rič­ki am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du, is­pri­čao je svo­je­vre­me­no „Ni­nu”, ka­ko je do­šlo do raz­la­za iz­me­đu Zo­ra­na Đin­đi­ća i Vla­di­mi­ra Be­be Po­po­vi­ća 2002. go­di­ne.  

„Ka­da su po­če­li na­pa­di na B92 i Ve­ra­na Ma­ti­ća, mi smo to po­sma­tra­li sa in­te­re­so­va­njem i za­bri­nu­to­šću. U jed­nom tre­nut­ku, na­kon što je po­če­la se­ri­ja na­pa­da u li­stu ’Pu­bli­ka’ i na Te­le­vi­zi­ji Pink, u Be­o­gra­du su se po­ja­vi­li po­ste­ri sa li­kom Ve­ra­na Ma­ti­ća na ko­ji­ma je pi­sa­lo ne­što u smi­slu ’Tra­ži se’. S ob­zi­rom na po­sle­di­ce ko­je je to mo­glo ima­ti po lič­nu bez­bed­nost Ve­ra­na Ma­ti­ća, to me je za­bri­nu­lo do­volj­no da pri­li­kom pr­vog na­red­nog su­sre­ta pi­tam pre­mi­je­ra Đin­đi­ća šta zna o sve­mu to­me”, na­veo je Mont­go­me­ri, ko­ji je i u svo­joj knji­zi „Kad ova­ci­je utih­nu” pri­čao o do­ga­đa­ji­ma iz vre­me­na post­pe­to­ok­to­bar­ske Sr­bi­je.

Za „Nin” je još re­kao da mu je Đin­đić bez ika­kvog okle­va­nja re­kao da Po­po­vić sto­ji iza tih na­pa­da.

„Ja sam se pri­lič­no iz­ne­na­dio i re­kao sam: Mo­že­te li mi re­ći ne­što vi­še? On mi je ob­ja­snio da je Be­ba Po­po­vić ne­pre­kid­no zvao Želj­ka Mi­tro­vi­ća i zah­te­vao no­ve i no­ve na­pa­de na Ve­ra­na Ma­ti­ća i na B92, i da je sve to či­nio pot­pu­no bez zna­nja pre­mi­je­ra. Đin­đić mi je ob­ja­snio da je lič­no raz­go­va­rao o to­me sa Želj­kom Mi­tro­vi­ćem i da mu je Želj­ko po­tvr­dio da su po­zi­vi do­la­zi­li od Be­be i da je Mi­tro­vić pret­po­sta­vljao da pre­mi­jer zna za te po­zi­ve. Đin­đić je re­kao Mi­tro­vi­ću da on ni­šta o to­me ni­je znao i da sa tim na­pa­di­ma tre­ba pre­sta­ti. Pre­mi­jer je re­kao da je Be­ba Po­po­vić oti­šao, da ne oba­vlja vi­še svoj po­sao. Ni­je re­kao da je pod­neo ostav­ku, već sa­mo da vi­še ni­je na po­slu”, pre­pri­čao je Mont­go­me­ri svoj raz­go­vor sa Đin­đi­ćem. 

B. Ba­ko­vić

J. Ce­ro­vi­na