Crnogorske podele crnogorskog jezika

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Vlada Crne Gore, je pored postojeće katedre na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, donela odluku o osnivanju katedre za crnogorski jezik i književnost na Cetinju.

„Stara” nikšićka i novoformirana cetinjska katedra za isti – crnogorski jezik, sada su „upisane” na listu jedinstvenih crnogorskih „oriđinala” – sve duplo pa makar to bilo i naopako.

Da je tako, evo primera: Crna Gora ima dve azbuke, crkve, udruženja pisaca, udruženja novinara, muzičara, guslara, samoleguratorna novinarska tela, akademije, matice, dva jezika, dva Udruženja boraca NOR-a 1941. godine, penzionera, invalida...

Višegodišnji sukob dveju struja oko standardizacije crnogorskog jezika između nikšićke i podgoričke koncepcije izrodio je novi fakultet na Cetinju, čiji je vršilac dužnosti dekana čovek bez profesorskog zvanja, koji je u Zagrebu, sredinom prošle godine, doktorirao na crnogorskoj gramatici koja je bazirana na govoru podgoričkih muslimana, uz pride dva nova slova. Zove se Adnan Čirgić.

Dugo su trajale polemike lingvista – jedni su osporavali celu Čirgićevu gramatiku, oni drugi stali su uz nju bez ijedne pokude. Kako se nisu mogli nikako dogovoriti oko tih pitanja na sednicama Saveta za standardizaciju jezika, pa je komisija Ministarstva prosvete odlučila da prihvati Čirgićev standard.

Vlada premijera Mila Đukanovića je potrebu za fakultetom za crnogorski jezik objasnila kao, kako je navela u saopštenju, „izraženu potrebu za nastavnim kadrom iz te oblasti, u kojoj će montenegristika, kao najmlađa grana slavistike, svoj budući razvoj temeljiti upravo na stručnjacima obrazovanim na ovom studijskom programu u četvorogodišnjem trajanju, a Institut za crnogorski jezik i književnost će prestati da radi, dok će njegove zaposlene, imovinu, prava i obaveze preuzeti novoosnovani fakultet”.

Vlada je navela da će cetinjski fakultet finansirati „iz budžeta Crne Gore, od školarina, iz nacionalnih i međunarodnih projekata, iz prihoda od donacija, poklona i zaveštanja, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom”.

Osnivanje fakulteta, po oceni Čirgića, važan je događaj za kulturu i nauku i onih država koje su odavno rešile svoja jezička, književna, kulturna i uopšte identitetska pitanja.

„Kada se uzme u obzir da je montenegristika jedna od najmlađih grana slavistike, onda je jasno od kakvog je značaja osnivanje fakulteta za crnogorski jezik i književnost u Crnoj Gori”, kaže Čirgić.

Skoro cela Katedra za crnogorski jezik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću se protivila „političkim motivima dopisivanja azbuke i drugim nejezičkim i nenaučnim razlozima”, ali se i sada protivi osnivanju fakulteta za koji nema, kako kaže grupa profesora, „ama baš ni jednog naučnog a ponajmanje jezičkog razloga, osim što je to Čirgića i politike osveta nauci”.

„I ova odluka predstavlja još jedan u nizu, ako ne i konačan udarac Odseku za crnogorski jezik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću”, izjavila je profesorka dr Tatjana Bečanović. „Čini se da je to plan već pet godina i to dobro smišljen plan. Na Institutu za crnogorski jezik nema adekvatnog kadra da predaje na fakultetu. Svi znamo da takav fakultet ne ispunjava zakonske uslove da bude visokoobrazovna ustanova. Ako vlada krši zakone, o čemu dalje da pričamo?!”.

Rektor Univerziteta Crne Gore Predrag Miranović jedva da je novinarima kazao: „Dobio sam informaciju od Vlade o osnivanju fakulteta na Cetinju. To je u skladu sa Zakonom o prestonici, pa na to upravo tako i gledam.”

Veselin Matović, jedan od dvadeset i pet nikšićkih profesora srpskog jezika koji su ostali bez posla, jer nisu hteli da predaju „nepostojeći crnogorski jezik”, kaže da je ceo projekat u vezi sa jezikom delo političke mašinerije.

„Ovo je najuverljiviji dokaz neozbiljnosti cele priče o takozvanom crnogorskom jeziku”, rekao nam je profesor Veselin Matović. „Izgleda da su neki Crnogorci otišli u `tri lika`, pa jedni govore srpskim jezikom, drugi crnogorsko-nikšićkim, a treći crnogorsko-podgoričkim. To je današnja Crna Gora.”