Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kralj Aleksandar se prevario u izboru Stepinca

Фото Д. Јевремовић

O kompleksnim odnosima između Srbije i Svete stolice kroz istoriju, o potpisivanju konkordata, pobuni pravoslavnog sveštenstva zbog privilegija datih katolicima u Kraljevini Jugoslaviji, ali i odnosima komunističke vlasti prema Vatikanu, za naš list govori akademik Dragoljub Živojinović.

Veoma zaslužan za osvetljenje ovog dela istorije, on podseća kako su još sredinom 19. veka predstavnici Svete stolice kontaktirali vladu Kneževine Srbije, jer je biskup Josip Juraj Štrosmajer želeo da postane poglavar Katoličke crkve u Srbiji. Radilo se na tome dosta dugo, ali bezuspešno.

Da li su tada zabeleženi prvi kontakti između Vatikana i Srbije?

Tadašnja srpska vlast smatrala je da nema dovoljno katolika i da nije neophodno davati im neka posebna prava.

Ovi pregovori sporadično su vođeni sve do početka 20. veka. Budući da je broj katolika, uglavnom stranaca, rastao posle završetka Balkanskog rata, počeli su ozbiljne diskusije. Iako je papa Pije H bio žestoki protivnik pravoslavlja i celokupnog slovenskog sveta, pristao je na dijalog jer je širenjem Srbije, posle rata, broj katolika povećan na oko 30.000. Konkordat je konačno zaključen u junu 1914. godine, a od naredne godine srpska vlada je imala svog zvaničnog predstavnika pri Svetoj stolici.

Kakav je odjek u javnosti izazvalo potpisivanje ovog sporazuma?

Konkordat je predviđao dosta široka ovlašćenja za Katoličku crkvu, što je naišlo na neodobravanje Srpske pravoslavne crkve koja se osetila ugroženom. Došlo je do sukoba između tadašnjeg ministra Ljube Davidovića i mitropolita Dimitrija, crkvenog poglavara. Ipak, počeo je Prvi svetski rat pa se dovodilo u pitanje da li će nova pravila zaživeti. Papa Benedikt XV otvoreno je rekao da mu ne pada na pamet da šalje predstavnika svoje crkve pred austrougarske topove. Tada počinju novi problemi jer je Vatikan bio jedan najljućih protivnika stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sveta stolica je svim silama želela da zaštiti monarhiju od raspada. Stekli smo velikog neprijatelja koji je radio protiv nas.

Koji je razlog za toliko protivljenje Vatikana stvaranju nove države na Balkanu?

Zapadni svet smatrao je da će naša zemlja postati produžena ruka Rusije, da će se pravoslavlje širiti i ugroziti katoličanstvo. Kada je 1917. godine potpisana Krfska deklaracija, u kojoj je navedeno da će katolici uživati ravnopravan položaj u toj državi, Vatikanje bio zabrinut da će Katolička crkva izgubiti prava koja je imala u Habzburškoj monarhiji. Tim povodom je Ante Trumbić, predsednik Jugoslovenskog odbora, posetio predstavnike Svete stolice, pokušavajući da objasni će u novoj državi katolici biti dovoljno zaštićeni. Vatikan je jedna od poslednjih država koja je priznala Kraljevinu SHS, tek u novembru 1919. godine.

 

Ante Pavelić i Alojzije Stepinac 1941. godine 

Da li je negativan odnos Svete stolice nastavljen uoči Drugog svetskog rata?

Katolička crkva, uz podršku Vatikana, pokazivala je veliko neprijateljstvo prema novoj državi. Mnogi biskupi i nadbiskupi bili su radikalni, pa čak I proustaški orijentisani. Zadar, Rijeka, Pula i Istra postali su centri širenja antijugoslovenske propagande. Ipak, u novoj državi oko 40 odsto stanovništva bilo je katoličke veroispovesti, pa je kralj Aleksandar Karađorđević podsticao zaključenje novog konkordata. Posle njegove smrti, nova vlada je 1935. godine počela pregovore o konkordatu, koji je uobličen dve godine kasnije. Privilegije date Katoličkoj crkvi bile su brojne, pre svega u pogledu obrazovanja, finansiranja, autonomije… Prkos srpskih vladika i episkopa kulminirao je protestima u kojima je došlo do fizičkog sukoba s policijom. Sve ovo izazvalo je veliku pometnju kod stanovništva. Ipak, Senat nije prihvatio novi predlog zakona, pa je katoličko pitanje ostalo nerešeno.

Šta je nagnalo kralja Aleksandra Karađorđevića da podrži imenovanje Alojzija Stepinca, žestokog protivnika jugoslovenske države, za novog nadbiskupa zagrebačkog?

Kralj Aleksandar se jednostavno prevario u odluci jer je Stepinac, sticajem okolnosti, ratovao na srpskoj strani na Solunskom frontu. Ipak, njegovo izrazito nacionalističko raspoloženje raslo je iz godine u godinu.

Da li se Vatikan protivio formiranju Nezavisne Države Hrvatske na početku Drugog svetskog rata, koje su posledice ovog poteza?

Opšte je poznato da je katolička crkva u Hrvatskoj s oduševljenjem dočekala Nemce, pa čak i ustaše. Nezavisna Država Hrvatska dobila je odmah blagoslov nadbiskupa Stepinca. Tokom Drugog svetskog rata Jugoslavija je imala zvaničnog formalnog predstavnika u Vatikanu, ali on se držao dosta pasivno jer je takođe bio katoličke veroispovesti, pa je čak i simpatisao ustaše. I Nezavisna Država Hrvatska takođe je imala poluzvaničnog predstavnika. Ovu kvazidržavu Vatikan nikada nije zvanično priznao, ali je s njom negovao dobre odnose. Nisu osudili nijedan zločin počinjen u to vreme. Do danas se nijedan papa nije poklonio jasenovačkim žrtvama.

Kako su se komunisti ophodili prema Svetoj stolici?

U javnosti se spekuliše o Titovom susretu s papom Pijem XI već 1944. godine, ali za tu tvrdnju nema konkretnih dokaza. Ja sam čitao zapise američke obaveštajne službe koja je pratila Tita. Zabeleženo je da je on samo izašao iz kola i obišao Crkvu Svetog Petra, ali nije ulazio u Vatikan. Ipak, Tito nije želeo sukob sa Svetom stolicom ni s Katoličkom crkvom u Hrvatskoj, ali bio je svestan da će morati da se razračuna s istaknutim poglavarima koji su podržavali ustaške zločine. Među njima je bio i Alojzije Stepinac, koji je arogantno i oštro sačekao partizane, uveren u to da nije ništa zgrešio. Znalo se da će izbiti prvi incidenti. Kada je 1946. godine Stepinac uhapšen i osuđen na 16 godina zatvora, Vatikan je oštro protestovao.

Da li razlaz Titove Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom dovodi do promene odnosa s Vatikanom?

Tada se naša zemlja okreće Americi i to prvenstveno zbog ekonomskih razloga i moguće krize i gladi stanovništva. Amerika nam finansijski pomaže, ali odobravanje pomoći i zajmova Kongres je uslovio promenom odnosa prema Vatikanu. Veliki broj kongresmena i senatora bili su katolici i zahtevali su da Stepinac bude pušten na slobodu. To je bio uslov za odobrenje neophodne pomoći i zajmova Jugoslaviji. Tako je Stepinac, posle pet godina zatvora, pušten u kućni pritvor, u kojem je proveo poslednjih deset godina života. Sve vreme Vatikan i Jugoslavija nisu prekidali diplomatske odnose. Do zvaničnih prekida diplomatskih odnosa dolazi 1952. godine, kada je Vatikan nagradio Stepinca kardinalskim zvanjem. Ovaj potez izazvao je bes komunističke vlasti. Tito je tražio od Svete stolice i SAD da se Stepinac evakuiše iz Jugoslavije i da bude smešten u neki manastir u Italiji. Naravno, ni Stepinac ni Vatikan nisu pristajali na ovaj predlog jer su želeli da stvore novog mučenika i razlog za ucenu vlasti.

Kada se međudržavni odnosi nastavljaju?

Situacija se razvija nabolje tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. U Jugoslaviji dolazi do smene biskupa i nadbiskupa, a novi zagrebački nadbiskup Šaper jedan je od retkih koji nije bio kompromitovan saradnjom s ustaškim režimom. Uspeo je da uspostavi normalne odnose s režimom pa je Tito 1974. godine posetio Vatikan i zaključen je protokol kojim su se rešavala određena sporna pitanja, prestala su suđenja, progoni i gledanje na prošlost, crkvi je polako vraćan deo imanja.

Posle Titove smrti počinje rasparčavanje Jugoslavije. Kakva je bila uloga Vatikana?

Katolička crkva počela je otvoreno da podržava nacionalističke težnje država u kojima su katolici bili većinsko stanovništvo. Devedesetih godina takođe je bio haos. Vatikan se nije bunio protiv bombardovanja Srba u Republici Srpskoj. A papa Jovan Pavle II sastao se s Bilom Klintonom i otvoreno podržao bombardovanje Srbije. Ipak, i pored istorijskih neslaganja i razmirica, veliki broj naših državnika pokazivao je interes za pozitivan odnos s Vatikanom. Naravno, taj susret je nemoguće organizovati bez saglasnosti Srpske pravoslavne crkve. Stiče se utisak da naša crkva sledi rusku, koja još nije spremna na taj korak. U sve je umešana i politika. Vatikan nije zvanično priznao samoproklamovanu državu Kosovo, a verovatno utiče na određene katoličke zemlje da ne priznaju Kosovo.

Jelena Popadić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.