Teško mogu da razumem fokusiranje na Alojzija Stepinca

Nadbiskup Dominik Mamberti, sekretar Svete stolice za odnose sa državama (u diplomatskom značenju: ministar spoljnih poslova Svetestolice – Vatikana),boravio je od 27. juna do 1. jula 2014. u Srbiji.

Kao ministar spoljnih poslovaSvetestolice, nadbiskup Mamberti imao je razgovore s najvišim državnim predstavnicima Republike Srbije. S drugestrane, kao velikodostojnikKatoličke crkve, on je posetio i katolike u Srbiji, a susreo se i s najvišim predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

Nijedna crkva ili vera nije imuna na istorijski kontekst, društveno-političke promene i događaje u kojima živi i deluje.Odnos Svete stolice ili Vatikana i Srpske pravoslavne crkve treba svakako posmatrati i ocenjivati prema ovom načelu.

Ovaj odnos je na prostorima bivše Jugoslavije opterećen događajima iz perioda Drugog svetskog rata, kaoi svim što se dogodilo za vreme raspada bivše Jugoslavije od 1991. do 1995. godine.

Za vreme posete nadbiskupa Mambertija razgovaralo se i o tim temama, kaoio mogućoj kanonizaciji (proglašenju svetim) kardinala Alojzija Stepinca.

Kao članu delegacije Svete stolice, bilo mi jedrago da čujem da se o svemu tome razgovaralo otvoreno, i to u dobroj atmosferi. Obe strane su iznele svoja mišljenja i o događajima izDrugog svetskog rata i o pitanjima vezanim za kardinala Alojzija Stepinca.

Na inicijativu Srpske pravoslavne crkve,nadbiskup Mambertije u ime pape Franje pozvao njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja i članove Svetog Sinoda da posete Rim i rimskog biskupa. U okviru tog susreta svakako će biti mogućnostida se nastave razgovorii na ovu temu.

Nadbiskup Mamberti pomenuo je činjenicu da beatifikacija kardinala Stepinca (1998. godine) nije izazvala reakcije Srpske pravoslavne crkve. Spomenuo je i stav Biskupske konferencije Hrvatske, koja je već devedesetih godina prošlog veka izrazila svoje žaljenje i osudu događaja iz vremena Drugog svetskog rata i zločina počinjenih za vreme raspada bivše Jugoslavije.

Kao katolik u Srbiji teško mogu da razumem fokusiranje i projekciju događaja iz Drugog svetskog rata i ličnost Alojzija Stepinca na odnos Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve u našoj državi. Ako znamo da se posle raspada bivše Jugoslavije broj katolika u novonastaloj Republici Srbiji smanjio na samo 5 odstood ukupnog stanovništva, a među katolicima većinu čineMađari (i to više od 60 odsto), problem oko kardinala Stepinca (u bilo kom svetlu) sigurno nije od najvećeg značaja. Katolici na terenu današnje Srbije imali su druge probleme i za vreme Drugog Svetskog rata i posle toga.

Što se tiče posete pape Franje Srbiji, tu su napravljeni veliki pomaci u pozitivnom pravcu. Predsednik Srbije gospodin Nikolić pozvao je svetog oca Franju da poseti našu državu. Mislim da do ove posete svakako može doći, ako znamo da su Sveta stolica i papa Franja jedan od najjačih političkih uzročnika, koji se zalažu za potpunu integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju. Preduslovi njegovog dolaska mogu se rešiti za vreme posete njegove svetosti patrijarha Irineja i članova Svetog Sinoda Rimu, ako do te posete dođe. Političke vlasti u Srbiji otvorene su za mogućnost takve posete.

Za mene je važno da još jednompodvučem da bi na odnos Katoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve u Republici Srbiji veoma dobro uticala promena nekih akcenata. U Republici Srbiji katolički svet postoji na relaciji Đevđelija–Beograd–Horgoš, a ne na relaciji Beograd–Zagreb–Ljubljana.