Kinezi zovu srpska preduzeća

Od našeg specijalnog izveštača
Peking, 27. avgusta – Vlada Narodne Republike Kine pozvala je preduzeća iz Srbije da učestvuju na Sajmu poljoprivrednih proizvoda, hrane, pića i opreme zemalja centralne i jugoistočne Evrope, koji će se održati u Pekingu u poslednjoj dekadi novembra. Najmnogoljudnija zemlja u svetu (1,3 milijarde stanovnika) obezbediće svim našim izlagačima besplatne štandove, a biće im, takođe, omogućeno i besplatno učešće na stručnim savetovanjima. Ovim gestom Kina nastavlja politiku produbljivanja ekonomsko-trgovinskih odnosa sa Srbijom, u kojima svaka strana vidi veliku šansu.

U ovom trenutku, u organizaciji i o trošku Ministarstva spoljne trgovine i privredne saradnje (MOFTEC) Kine, u Pekingu je u toku dvonedeljni seminar za zvaničnike iz zemalja u razvoju. Osamnaestočlanu delegaciju Srbije čine narodni poslanici, predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva finansija, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i medija (RTS-a i lista "Politika"). Seminar ima cilj da unapredi tradicionalno prijateljstvo Kine sa zemljama u razvoju i inicira nove privredno-trgovinske odnose.

– Želimo da Vlada Srbije podstakne izlaganje srpskih preduzeća na predstojećem sajmu u Pekingu i time pomogne povećanje izvoza. Naše dve zemlje su potpisnice tri sporazuma – o trgovini, o zaštiti investicija i o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, čime je stvoren pravni okvir za razvijanje obostranih trgovinskih odnosa. Prošle godine Kina je u Srbiju izvezla robe za 307 miliona dolara, a iz Srbije uvezla za oko šest miliona dolara, uglavnom rudu, šljaku i sintetički kaučuk. Vaš deficit jeste veliki, ali je to otprilike sve što ste nam ponudili – kaže Ksu Ksaofeng, generalni direktor Odeljenja za evropske poslove u Ministarstvu trgovine Kine.

Zemlja površine 9,6 miliona kvadratnih kilometara (treća na svetu) i sa istorijom dugom pet hiljada godina, Kina je danas svetsko privredno čudo. Prošle godine Kina je imala izvoz od 1.760 milijardi dolara, odmah iza SAD i Nemačke, a do kraja ove očekuje se da premaši 2.000 milijardi, čime bi izbila na drugo mesto. Po deviznim rezervama od 1.066 milijardi dolara prva je na planeti. Nekadašnje reke biciklista u Pekingu zamenili su automobili, uglavnom marke "audi" (obožavaju A-6), "folksvagen", "opel", "tojota", "hjundai"... Na svakom koraku niču visoke građevine – buduća zgrada TV ima dva kosa tornja, koja se krive jedan prema drugom! Kažu da je 60 odsto kranova (dizalica) u svetu trenutno u Kini.

– Linija se ubrzano penje od 2000. godine, kada je počela treća etapa naših reformi i otvaranja prema svetu. Za šest godina nivo direktnih stranih investicija u Kinu premašio je 730 milijardi dolara. Od 500 najvećih firmi u svetu, 480 je ovde. Tu je ukupno oko 70.000 preduzeća iz preko 200 zemalja. Kina je prva u svetu po proizvodnji više od sto proizvoda – čelika, cementa, laptopova (dve trećine svetske produkcije), mobilnih telefona (polovina), TV aparata, frižidera, tekstila... Ovde se godišnje izradi 20 miliona cipela, a jedne i po kineske čarape nosi svaki stanovnik sveta – ističe naš sagovornik.

Iako je kineski bruto domaći proizvod 14 puta veći nego na početku reformi 1978. godine (izvoz je čak 84 puta veći od tadašnjeg) i iznosi 18.000 milijardi dolara, domaćini naredne Olimpijade ne kriju da nisu zadovoljni. Za trećinu stanovnika planete to je ipak preskromnih 2.000 dolara po glavi. Jaz između razvijenog istoka – Peking, Šangaj, delta Biserne reke, delta reke Jangce i regija oko Bohajskog zaliva (70 odsto kineskog bruto proizvoda), i zapadnog dela zemlje je ogroman, kao i na relaciji selo–grad. Svake godine Kina dobija 20 miliona novih radno sposobnih ljudi, a u mogućnosti je da zaposli oko 15 miliona.

– Plan nam je da bruto domaći proizvod udvostručimo do 2020. godine. Nezaposlenost pokušavamo da rešimo stimulisanjem ljudi da započnu sopstveni biznis. Veliki pritisak na grad smanjujemo zapošljavanjem seoske populacije u svojoj sredini, gde se otvaraju novi proizvodni pogoni. Paralelno se odvija i proces privatizacije, tako da je pod državnom kontrolom ostalo samo oko 150 velikih preduzeća. Ovo je model koji se pokazao veoma efikasnim – naglasio je direktor Ksu Ksaofeng.