CIA sa do­zvo­lom za ubi­ja­nje

Šta bi se de­si­lo ka­da bi Ru­si­ja po­sla­la dro­no­ve u Ukra­ji­nu da ubi­ja lju­de za ko­je tvr­di da su an­ti­ru­ski te­ro­ri­sti na osno­vu taj­nih oba­ve­štaj­nih po­da­ta­ka ko­je ne­će da ot­kri­je?

Da, stvar­no, šta ka­da bi se Ru­si­ja po­na­ša­la kao SAD i ši­rom pla­ne­te ne­tran­spa­rent­no sla­la bes­pi­lot­ne le­te­li­ce za „ci­lja­no ubi­ja­nje” ne­pri­ja­te­lja?

Ovo su pi­ta­nje pr­vo po­sta­vlja­li no­vi­na­ri a u upra­vo ob­ja­vlje­nom iz­ve­šta­ju o ame­rič­kim na­pa­di­ma iz dro­no­va isto se pi­ta­ju i biv­ši oba­ve­štaj­ci, voj­ni zva­nič­ni­ci, eks­per­ti i po­li­ti­ča­ri iz obe glav­ne par­ti­je SAD: „Ka­ko bi SAD ve­ro­do­stoj­no mo­gle da osu­de Ru­si­ju za ci­lja­na ubi­ja­nja u ta­kvim okol­no­sti­ma?”

Spe­ci­jal­na ko­mi­si­ja je ana­li­zi­ra­la pro­gram „ci­lja­nih ubi­sta­va” iz bes­pi­lot­nih le­te­li­ca za­klju­čiv­ši da, ka­ko pre­no­si „Nju­jork tajms”, on mo­že da uvu­če SAD u bes­kraj­ni rat a ostat­ku sve­ta da pri­mer ka­ko da taj­no spro­vo­di li­kvi­da­ci­je na tu­đoj te­ri­to­ri­ji. Rad ove gru­pe tek je po­sled­nji apel Va­šing­to­nu da ko­nač­no ob­ja­vi broj voj­nih i ci­vil­nih žr­ta­va ope­ra­ci­ja iz dro­no­va.

Oba­mi­no omi­lje­no oruž­je pro­tiv te­ro­ri­sta, dro­no­vi, spas su za ame­rič­ke voj­ni­ke ko­ji bi kao re­gu­lar­ni pi­lo­ti mo­žda iz­gu­bi­li ži­vot iz­nad ne­ke od bli­sko­i­stoč­nih gu­du­ra, ali su i ubi­stve­na „igrač­ka” za ci­vi­le ko­ji se na­đu u nje­noj bli­zi­ni. Zbog ve­li­kog bro­ja na­stra­da­lih gra­đa­na, ko­ji su u po­gre­šno vre­me bi­li na po­gre­šnom me­stu, kao i zbog kr­še­nja me­đu­na­rod­nih pra­vi­la, mo­že se re­ći da je sa na­o­ru­ža­nim bes­pi­lot­nim le­te­li­ca­ma od­le­teo i do­bar deo ame­rič­kog ugle­da u sve­tu.

Pre­ma po­da­ci­ma va­šing­ton­skog in­sti­tu­ta Nju Ame­ri­ka Fa­un­dej­šen, iz­me­đu 2.003 i 3.321 oso­ba je po­gi­nu­lo u na­pa­di­ma ame­rič­kih dro­no­va u Pa­ki­sta­nu iz­me­đu 2004. i 2013. Bri­tan­ski Bi­ro za is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo do­šao je do po­da­tka da je Oba­mi­na vla­da iz ovog mo­der­nog ar­se­na­la ubi­la 2.400 lju­di, kao i da je u Pa­ki­sta­nu usmr­će­no iz­me­đu 416 i 951 ci­vi­la uklju­ču­ju­ći oko 200 de­ce.

Ame­rič­ki prav­ni­ci glo­že se oko za­kon­ske osno­ve „ro­bo­ta” za se­ja­nje smr­ti. Pr­vi sma­tra­ju da je no­vi adut sa­vre­me­nog ra­to­va­nja sa­svim le­ga­lan jer je pre­ma ame­rič­kim za­ko­ni­ma do­zvo­lje­no sla­ti dro­no­ve u rat­ne zo­ne. Iz­vi­ni­te, ka­da smo ob­ja­vi­li rat Pa­ki­sta­nu, Je­me­nu ili So­ma­li­ji, pi­ta­ju se dru­gi. Vla­da od­go­va­ra da je u ra­tu pro­tiv te­ro­ri­zma i Al Ka­i­de, da je taj rat glo­ba­lan i da za­to ona ima pra­vo na uda­re gde god se na­la­ze mi­li­tan­ti ko­ji pre­te SAD. Osim to­ga, ne po­sto­ji svet­ska vla­da ko­ja bi mo­gla da ovaj se­jač smrt iz va­zdu­ha pro­gla­si ne­za­ko­ni­tim po me­đu­na­rod­nom pra­vu.

SAD ova­ko lo­ve po­je­din­ce ko­je sma­tra­ju opa­snim za svo­ju bez­bed­nost. Pro­šlo­go­di­šnji iz­ve­štaj UN, Am­ne­sti in­ter­ne­še­ne­la i Hju­man rajts vo­ča (HRV) is­ti­če da je ovaj pro­gram ar­bi­trar­nog li­ša­va­nja ži­vo­ta kraj­nje za­tvo­ren za jav­nost. Po­sto­je tri pro­gra­ma, dva voj­na i je­dan u ru­ka­ma CIA. Pr­vi je na te­ri­to­ri­ja­ma ko­je vla­da tre­ti­ra kao rat­ne zo­ne, po­put Av­ga­ni­sta­na. Dru­gi je u ze­mlja­ma sa ko­ji­ma SAD ni­su u ra­tu, po­put Je­me­na. Tre­ći spro­vo­di CIA. O nje­mu se naj­ma­nje zna. Ve­ru­je se da se uglav­nom spro­vo­di u Pa­ki­sta­nu. Ne­ret­ko je i vla­di te­ško da do­đe do po­da­ta­ka gde agen­ci­ja tač­no uda­ra i ko­li­ko lju­di ubi­ja. Po­me­nu­ti bi­ro tvr­di da CIA ša­lje dron u Pa­ki­stan na sva­ka če­ti­ri da­na.

Oružje protiv američkih neprijatelja – ratna bespilotna letelica (Foto Rojters)

Za Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel, svi ovi na­pa­di su „van­sud­ska po­gu­blje­nja” ko­ja kr­še pra­vi­la ra­to­va­nja jer „po me­đu­na­rod­nom hu­ma­ni­tar­nom pra­vu, ame­rič­ki dro­no­vi bi u sva­kom tre­nut­ku mo­ra­li da po­štu­ju pra­vi­lo da se ci­vi­li raz­li­ku­ju od bo­ra­ca. U slu­ča­ju da ni­je ja­sno, mo­ra se pret­po­sta­vi­ti da tu oso­bu tre­ba za­šti­ti od di­rekt­nog na­pa­da”.

Sve­do­če­ći u Kon­gre­su, Ro­za Bruks, pro­fe­sor­ka uni­ver­zi­te­ta Džordž­ta­un, ko­ja je uče­stvo­va­la i u ra­du po­me­nu­te ko­mi­si­je, ka­za­la je da „ka­da vla­da sma­tra da ima pra­vo da bi­lo kad, bi­lo gde ubi­je bi­lo ko­ga na osno­vu taj­nog kri­te­ri­ju­ma ili taj­ne in­for­ma­ci­je iz ne­i­me­no­va­nih iz­vo­ra, to pod­ri­va vla­da­vi­nu pra­va”.

Rat­no pra­vo zah­te­va da me­te is­klju­či­vo bu­du voj­ne, dok zah­tev za pro­por­ci­o­nal­ni od­go­vor na­la­že da se iz­be­ga­va­ju svi na­pa­di ko­ji do­vo­de do smr­ti ci­vi­la, od­no­sno atak ko­ji ne bi bio sra­zme­ran opa­sno­sti. Oba­ma je, od­go­va­ra­ju­ći na no­vi­nar­sko pi­ta­nje o ci­vil­nim žr­tva­ma dro­no­va, ka­zao da stal­no raz­mi­šlja o na­stra­da­lim ci­vi­li­ma, ali da je nje­go­va oba­ve­za da pre sve­ga za­šti­ti ame­rič­ke gra­đa­ne.

Rat uz po­moć „džoj­sti­ka” omo­gu­ća­va Ame­ri­ci da se ob­ra­ču­na sa ne­pri­ja­te­lji­ma i ta­mo gde ne že­li da ša­lje tru­pe. Sa dru­ge stra­ne, to ju je uve­lo u ni­ka­da ob­ja­vlje­ni rat sa Pa­ki­sta­nom. Po­gre­šne in­for­ma­ci­je su uobi­ča­je­ne: stra­da­li su i lju­di ko­ji ni­su ima­li ni­ka­kve ve­ze sa te­ro­ri­sti­ma. De­ša­va­lo se da dron ras­pa­li ne­po­sred­no po­sle pr­vog uda­ra i ta­da ubi­je ci­vi­le ko­ji su pri­sko­či­li u po­moć po­go­đe­ni­ma ili ko­ji su kre­nu­li na sa­hra­nu. 

Ne­dav­ni iz­ve­štaj po­seb­no kri­ti­ku­je taj­no­vi­tost pro­gra­ma i na­po­mi­nje da, dok li­kvi­di­ra da­na­šnje te­ro­ri­ste, SAD stva­ra bu­du­će: „Ne po­sto­ji na­zna­ka da je ame­rič­ka stra­te­gi­ja da se uni­šti Al Ka­i­da za­u­zda­la uspon eks­tre­mi­zma su­nit­skih isla­mi­sta, spre­či­la osni­va­nje eks­tre­mi­stič­kih gru­pa ši­it­skih isla­mi­sta ili po­bolj­ša­la du­go­roč­ne ame­rič­ke bez­bed­no­sne in­te­re­se.”

Na in­si­sti­ra­nje „Nju­jork taj­msa” i Ame­rič­kog sa­ve­za za gra­đan­ske slo­bo­de, vla­da je pre ne­ko­li­ko da­na mo­ra­la da ski­ne ozna­ku taj­no­vi­to­sti sa do­ku­men­ta ko­jim je na­re­đe­no smak­nu­će ame­rič­kog dr­ža­vlja­ni­na An­va­ra el Avla­ki­ja u Je­me­nu. Do­ku­ment po­ka­zu­je da je Mi­ni­star­stvo prav­de sma­tra­lo da je Avla­ki „pri­pad­nik ne­pri­ja­telj­skih sna­ga”, kao i da vla­da ni­je ima­la na­čin da ga uhap­si i pri­ve­de prav­di zbog če­ga je nje­go­vo ubi­stvo bi­la is­prav­na od­lu­ka.

Ad­mi­ni­stra­ci­ja se po­zi­va­la na to da se u po­seb­nim si­tu­a­ci­ja­ma kr­ši op­šte pra­vi­lo: po­li­ca­jac pu­ca na na­o­ru­ža­nog kri­mi­nal­ca, a va­tro­ga­sna ko­la pro­la­ze kroz cr­ve­no sve­tlo. Nju­jor­ški dnev­nik ni­je bio za­do­vo­ljan ob­ja­šnje­njem. Po­li­caj­ci la­ki na oba­ra­ču po­sta­ju pred­met is­tra­ge i od­go­va­ra­ju ako im se do­ka­že pre­te­ra­na upo­tre­ba si­le, dok u voj­sci i CIA još ni­ko ni­je od­go­va­rao što je po­gu­blje­nje po­je­di­na­ca pre­ra­sta­lo u srav­nji­va­nje se­la sa ze­mljom. 

Oba­ma je na­ja­vio da će Pen­ta­gon od CIA pre­u­ze­ti naj­ve­ći deo ovih ope­ra­ci­ja kao i da će obe­lo­da­ni­ti po­dat­ke o ak­ci­ja­ma dro­no­va. Ni­je ja­sno ka­da bi taj­ni agen­ti mo­gli da pre­sta­nu sa uda­ri­ma ni­ti ka­da će jav­no­sti bi­ti pre­do­če­ni de­ta­lji. U me­đu­vre­me­nu, ni voj­ska ni Agen­ci­ja ne­će gu­bi­ti vre­me.