Šokenhof u kontroli ispunjavanja nemačkih uslova

Poslanik i spoljnopolitički savetnik vladajuće nemačke koalicije, Andreas Šokenhof i Hans Joakim Falenski, dolaze danas u dvodnevnu posetu Beogradu tokom koje će sa srpskim zvaničnicima razgovarati o procesu evropskih integracija zemlje, rečeno je za agenciju Beta u nemačkoj ambasadi. Nemački poslanici će razgovarati sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, ministrom privrede Dušanom Vujovićem, ministarkom zaduženom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, direktorom Kancelarije za Kosovo Markom Đurićem i predstavnicima opozicije.

Iako je Šokenhof dobro poznat i srpskim političarima i srpskoj javnosti kada je u septembru 2012. izneo nemačka očekivanja od Srbije u sedam tačaka, ipak se ne očekuje otvaranje sasvim novih tema. Oni dolaze da se informišu o napretku Srbije u procesu evrointegracija, dijalogu s Prištinom i primeni Briselskog sporazuma i da se upoznaju sa stanjem srpske privrede.

Istakavši da je poseta ranije dogovorena, te da nikakav aktuelni momenat nije presudio, bivši ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković za „Politiku” podseća da su ovi poslanici u prvom istupanju ostavili „vrlo neprijatan utisak”, sa ultimativnim zahtevom da se postigne jedan sveobuhvatan i obavezujući sporazum između Kosova i Srbije, uglavnom ciljajući na onaj sporazum koji su potpisale dve Nemačke, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, takozvani nemačko-nemački sporazum, jer bi se tako faktički prihvatilo stanje kakvo jeste, bez formalnog priznanja nezavisnosti, ali bi se faktički prihvatila nezavisnost. „Oni će verovatno i dalje tražiti da se taj postupak nastavi, da se ide ka punoj normalizaciji odnosa, uključujući i ono što je za njih jako važno, na čemu insistiraju, da Srbija ne ometa ulazak Kosova u međunarodne organizacije, a što je nama neprihvatljivo, jer bismo time i faktički i formalno priznali da je Kosovo nezavisno”, kaže on i ističe da će u vezi sa Briselskim sporazumom verovatno insistirati da se, nakon izbora u Beogradu i Prištini, proces nastavi, da se ono što je dogovoreno primeni, a gledaće, na neki način, da nam stave na znanje da očekuju i više od nas.”

Mada smatra da je prilično indikativno to što žele da razgovaraju o privredi, Visković ipak kaže da ne treba očekivati ništa spektakularno s tim u vezi. „Mislim da je to na neki način rezultat posete premijera Vučića Nemačkoj i razgovora koje je on tamo vodio, jer su u Nemačkoj shvatili da je ne samo za Srbiju nego i za sve zemlje zapadnog Balkana ekonomska situacija kritična i da se zaista mora voditi računa o tome da se ne izazovu novi ekonomski potresi, poput onih koji su bili u Grčkoj i drugim zemljama”, kaže i naglašava da poslanici, naravno, nemaju ovlašćenja da pregovaraju u ime bilo koje firme, ali da je dobro za poslovnu klimu da se pokazuje da su oni takođe voljni da pomognu.

Direktor nemačke Fondacije „Konrad Adenauer” u Beogradu Henri Bone ovu posetu vidi kao ohrabrenje i podršku reformama srpske vlade i društva u kontekstu evropskih integracija.

U vezi sa ranije iznetim zahtevima za koje Nemačka smatra da je važno da ih Srbija ispuni, on je za Tanjug rekao da očekuje da će Šokenhof ponoviti te zahteve i možda će sa srpskim partnerima videti koliko je Srbija napredovala, šta još ima da se uradi, a šta je dosad postignuto.

„On dolazi i da ohrabri reforme koje je u Berlinu obećao premijer Aleksandar Vučić i da pokaže da Nemačka i dalje podržava nastojanja i reforme srpske vlade i društva u kontekstu evropskih integracija”, rekao je Bone. Na pitanje da li odnosi Srbije i Nemačke idu uzlaznom putanjom nakon posete premijera Vučića Berlinu, Bone odgovara apsolutno.

I Bone smatra da će važna tema razgovora biti i nastavak dijaloga Beograda i Prištine, ocenivši da je, posle parlamentarnih izbora u Srbiji, lokalnih i parlamentarnih u Prištini, kao i izbora u EU gde se očekuje formiranje Evropske komisije u Briselu, sada ponovo vreme da se da novi zamajac tom procesu. „Mislim da nema vremena za gubljenje i da će posle letnje pauze uslediti nove inicijative za rešavanje preostalih otvorenih pitanja Briselskog sporazuma, kao i svih drugih otvorenih pitanja između dve strane”, rekao je direktor KAS-a, organizacije bliske nemačkim demohrišćanima.

Takođe, na dnevnom redu biće, prema Boneovim očekivanjima, i odnos Srbije prema ukrajinskoj krizi i Rusiji. Šokenhof je inače bio izaslanik nemačke vlade za Rusiju i bavi se politikom Nemačke prema Moskvi.

„Iako je zvanična pozicija Srbije o tom pitanju poznata, zbog dvosmislenosti kada je reč o signalima koje Beograd šalje Rusiji i Zapadu, potrebna su izvesna pojašnjenja”, rekao je Bone i dodao: „Mislim da je Šokenhof zainteresovan za to.”