Kako do samostalnog tužilaštva

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u saradnji i uz pomoć Kanadske agencije za međunarodni razvoj (CIDA), započelo je projekat "Položaj tužilaca u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa i novom Ustavu", koji će trajati do januara 2008. godine.

Cilj ovog projekta je pomoć srpskim sudovima i tužilaštvima da uspostave osnovne principe na kojima se temelji nezavisno pravosuđe, posebno zbog toga što se uskoro očekuje donošenje Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Državnom veću tužilaca.

Srpsko udruženje tužilaca je krajem juna, u saradnji sa kanadskom agencijom, u Skupštini grada Beograda organizovalo okrugli sto o položaju javnog tužilaštva u Srbiji, sa uporednom analizom položaja tužilaca u evropskim državama.

– Ova analiza i ima za cilj da prikaže položaj javnog tužilaštva u pravosudnom sistemu Srbije, a posebno odnos između tužilaštva i izvršne vlasti, kojim je zapravo određen stepen samostalnosti tužilaštva. U italijanskom sistemu tužilaštvo je potpuno odvojeno od izvršne vlasti jer je intenzivna borba protiv organizovanog kriminala dovela do potrebe da se tužilaštvu kao glavnom organu krivičnog gonjenja da maksimalna samostalnost kako bi se izbegla korupcija i uticaj različitih interesa koji bi smanjili efikasnost rada tužilaštva. Suprotno tome, u nemačkom sistemu tužilaštvo je integralni deo ministarstva pravde – objašnjava za "Politiku" Branislava Vučković, potpredsednica Udruženja tužilaca Srbije i opštinski javni tužilac u Pančevu.

Naš pravosudni sistem, kaže ona, nalazi se u specifičnom trenutku, jer je donet novi Ustav Republike Srbije i postavljeni su osnovni pravci u kojima će se kretati sistemska reforma pravosudnih institucija. Jedan od bitnih ciljeva reformi je i ostvarenje samostalnosti institucije javnog tužilaštva.

– Položaj tužilaca zavisiće od načina na koji će Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Državnom veću tužilaca regulisati pitanje izbora, odgovornosti i prestanka funkcije tužilaca, odnosno pitanja spoljne i unutrašnje tužilačke hijerarhije, a posebno kakva će biti ograničenja ministra pravde prilikom izdavanja uputstava tužiocima – kaže Branislava Vučković.

Državno veće tužilaca je, prema novom Ustavu, samostalni organ koji treba da obezbedi i samostalnost tužilaca i njihovih zamenika. Da bi Državno veće tužilaca moglo da ispuni taj zadatak veoma je značajno kako će biti predlagani njegovi članovi, koje bira Narodna skupština. Ako parlament u tome ne bi imao nikakvih ograničenja, tužilaštvo onda ne bi imalo samostalnost u odnosu na izvršnu i zakonodavnu vlast i Državno veće tužilaca bi postalo organ Skupštine, kaže naša sagovornica.