"Kolu" nikada ne pada šubara

Kao što se sa Horom Radio-televizije Srbije ne može meriti nijedan amaterski hor, tako se sa „Kolom“ ne može uporediti nijedan folklorni ansambl. Na hiljade koncerata priređenih širom zemnog šara oduševile su milione gledalaca!

Posle otvaranja 49. Smotre umetnosti „Mermer i zvuci“ u Aranđelovcu, koje je pripalo Umetničkom ansamblu Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“, gostovalo je „Kolo“, naš najbolji kulturni ambasador, naša riznica narodnog blaga i običaja. Sve je kod njih perfekcionistički: biraju najlepše devojke i mladiće, gotovo iste visine, imaju autentične narodne nošnje, rukom rađene, sa mnogo maštovitih detalja u vezu i u tkanju. Igračima se nikad ne dogodi da spadne šubara ili šajkača, da se odveže opanak ili marama, da im osmeh nestane sa lica. Oni su ne samo sjajni igrači i pevači nego i glumci i pantomimičari koji interpretiraju obredne i običajne pesme iz naših krajeva, pesme pre zelenog i posle zelenog venca i sećam se da su jedne godine upravo u Aranđelovcu predstavili „Govor maramica“ neodoljivo dražesno i šarmantno.

 „Kolo“ je ovoga puta svoj koncert posvetilo stogodišnjici od početka Prvog svetskog rata, naslovivši ga „Amanet“, pripovedajući o našoj golgoti kroz igru, pesmu, čak i glumu i pantomimu. Čuli smo pesme starije seoske tradicije, malog ambitusa, sa čestim sekundnim sazvucima, divili se lepoti narodnih nošnji, ali i frakova i uniformi, uživali u prizorima kićenja neveste i brijanja mladoženje. Podsetili smo se srpskih marševa i omiljenih pesama – „Rado ide Srbin u vojnike“, „Marš na Drinu“, „Kreće se lađa francuska“, „Ja sam ja, Jeremija“, „Marširala, marširala kralja Petra garda“, „Tamo daleko“, do veličanstvene „Vostani Serbije“ Dositeja i Baronijana Vartkesa koja je završila ovaj monumentalni multimedijalni koncert u režiji Vladimira Lazića.

Prvo književno veče na smotri pripalo je dobitniku „Ninove” nagrade i Nagrade „Miloš Crnjanski“ Goranu Gociću za roman „Tai“ koji je izvanredno predstavio književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov uvodeći u esejističko-filozofske narativne sfere i u atmosferu budističkog stoicizma Gocićeve proze. Kao i Andrić koji je u osami svoje sobe u Prizrenskoj ulici za vreme Drugog svetskog rata ispisivao svoja remek-dela, i Gocić smatra da je jedno od rešenja za vreme rata monaška samoća.

Planirani koncert Kvarteta harfi iz Beograda odložen je zbog nestabilnog vremena, jer se smotra održava isključivo na otvorenoj sceni letnje pozornice, pošto je Staro zdanje, rezidencija Obrenovića, u neupotrebljivom stanju, što je nedopustiva sramota, a i jedini bioskop u gradu takođe više ne funkcioniše.

Gordana Krajačić