Junker: Narednih pet godina bez novih članica EU

Strazbur – Poslanici Evropskog paramenta izglasali su juče Žan-Kloda Junkera za novog predsednika Evropske komisije (EK). Nakonoštre debate koja je prethodila tajnom glasanju, bivši premijerLuksemburga osvojio je poverenje 422 poslanika (neophodno je bilo 376 glasova), protiv je glasalo 250, 47 je ostalo uzdržano, dok je deset listića proglašeno nevažećim.

Raspravu u Strazburu obeležili su oštri tonovi, posebno evroskeptika, koji su smatrali da Junker nije najprimerenije rešenje za ovako važno mesto. Lider evroskeptične Partije za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) Najdžel Faraž protestovao je što se predsednik EK bira tajnim glasanjem i takav potez je okarakterisao kao uvredu za birače.

„Imamo samo jednog kandidata za ovako važno mesto, kao u dobro staro sovjetsko vreme. Evropski birači nisu glasali za Junkera, njegovo ime nije se pominjalo tokom izbornog procesa”, izjavio je Faraž, dok je predsednica francuskog Nacionalnog fronta Marin le Pen istakla da su na evropskim izborima glasači rekli ne EU.

Lepenova je nazvala viziju Evrope novoizabranog predsednika EK opasnom utopijom.

                                                                                                            ***

Junkerov jučerašnji govor, uoči glasanja u Evropskom parlamentu, pokazao je da su u pravu bili svi oni koji su ga procenjivali kao konzervativca koji je spreman da pomiri ekonomske ideje desnog centra o stezanju kaiša sa idejama levog centra o podsticajnim merama za ekonomski rast i zaštiti socijalnih prava radnika.

Međutim, njegov pedesetominutni govor pokazao je i da su i te kako bila osnovana strahovanja britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji je isticao da će bivši premijer Luksemburga nastojati da da političku težinu EK, za razliku od odlazećeg predsednika EK Žozea Manuela Baroza.

Uoči glasanja, Junker je istakao da želi da EK bude „više politička” i da bude motor donošenja propisa u EU. U svom govoru, u kojem je značajno mesto posvetio tome da želi „više socijalne Evrope”, Junker je na posredan način istakao da će nastojati da EK povrati svoju moć, koja joj je na neki način oduzeta u toku krize, budući da su države članice EU preuzele rešavanje finansijskih izazove EU.

On je juče inicirao donošenje trogodišnjeg investicionog plana za oživljavanje i reindustrijalizaciju Evropske unije, vrednog 300 milijardi evra, koji bi bio usmeren na oblast energetike, infrastrukture i razvoja digitalnog sveta

„Potreban nam je program za jačanje privrednog rasta i konkurentnosti”, rekao je Junker. „Na pomolu je 29. članica EU, to je država onih bez posla... Želeo bih da se ta 29. članica integriše sa ostalima i predlažem ambiciozan investicioni program koji bi to omogućio. EU je izgubila konkurentnost jer stoji u mestu, potrebno je da krene napred, a to moramo ostvariti ne ugrožavajući socijalnu politiku. Zalažem se za socijalnu tržišnu privredu, koja je dobra za sve.”

Dok je armiju nezaposlenih nazvao sledećom članicom EU, povodom pravog proširenja EU bio je veoma izričit, rekavši da se nijedna zemlja neće priključiti EU tokom njegovog petogodišnjeg mandata.

„Pregovori koji su u toku biće nastavljeni, posebno sa zemljama zapadnog Balkana, kojima je potrebna evropska perspektiva”, rekao je on i ocenio da EU mora da napravi pauzu u procesu proširenja kako bi se utvrdilo ono što je učinjeno sa dosadašnjih 28 članica.

Poznavaoci prilika kažu da će Junkerovo mišljenje o proširenju EU imati značaja, ali da i će jaku ulogu u tom procesu imati i države članice EU i Evropski parlament (EP). Ono što će biti dobar pokazatelj zainteresovanosti država članica za ovu temu jeste to kako će izgledati novi saziv EK i da li će u njoj biti sačuvana funkcija komesara za proširenje i sam Direktorat za proširenje ili će taj posao preuzeti visoki komesar za spoljne odnose i bezbednosnu politiku i njegova Evropska služba za spoljne odnose.

Ipak, Junkerov govor je prevashodno bio usmeren na mnogobrojne ekonomske izazove, pri čemu se još jednom pokazalo koliko je ovaj konzervativac spreman da udovolji i umerenoj levici koja je glasala za njega. On je to pokazao još u predizbornoj kampanji kada su ga kritičari nazvali „honorarnim socijaldemokratom”, a njegovog konkurenta iz redova umerene levice – Martina Šulca – da suvuše brine o interesima krupnog kapitala. Štaviše, novoizabrane predsednike EP i EK u šali su zvali „Julc i Šunker”, a da to nije slučajno, pokazao je i Junkerov jučerašnji govor, održan delom na francuskom, delom na nemačkom, a delom na engleskom jeziku.

On je poručio da se zalaže za uvođenje garantovane minimalne zarade u svakoj od članica EU koja bi bila proporcionalna prosečnoj plati u pojedinačnim zemljama, koje značajno variraju od Luksemburga na vrhu i Bugarske i Rumunije na dnu lestvice. Obećao je da će biti obavezno objavljivanje registra briselskih lobista, da će učiniti javnim dokumenta o pregovorima EU i SAD o zoni slobodne trgovine, kao da će prestati sa praksom da se EU bavi „i najmanjim problemom”.

Svako njegovo obećanje, pa i isticanje značaja Žaka Delora, Fransoa Miterana i Helmuta Kola za integraciju EU, pokazalo je juče da Junker svom snagom želi da se razlikuje od Baroza – svog prethodnika kojeg nije ni pomenuo u govoru.

---------------------------------------------------------------------------------

Čovek kompromisa

Žan-Klod Junker rođen je 1954. godine. Proveo je bezmalo 19 godina na mestu premijera Luksemburga, što je predstavljalo najduži premijerski mandat u EU. Bio je prvi predsednik Evrogrupe i jedan od glavnih tvoraca Ugovora iz Mastrihta, a važi za majstora kompromisa. U evropskoj javnosti poznat je kao veliki pristalica stvaranja još jače i integrisanije EU, posebno putem zajedničkog tržišta i zajedničke valute, što je i glavni „trn u oku” britanske vlade, koja smatra da Brisel već ima previše moći nauštrb nacionalnih interesa država članica.