Potraga za zlatnom „žicom”

Od poslednje titule naših najboljih košarkaša je prošlo 12 godina, a prethodnih leta je ona postala nedostižna i za mlađe kategorije. Tako se došlo dotle da naša muška reprezentativna košarka čeka na „zlato” sa velikih takmičenja (SP, EP, OI) nikad duže, otkako je osvojeno prvo 1970. na Svetskom seniorskom šampionatu u Ljubljani. Ni sankcije, zbog kojih naših selekcija nije bilo u konkurenciji 1992-1994. nisu donele post kakav je tekući, koji traje od 2009. kada su juniori (18) postali prvaci Evrope.

Tokom četiri decenije eksploatisanja zlatne „žice”, izuzimajući pomenuto odsustvo sa scene, samo jednom se desilo da prođe više od godine bez trofeja u nekoj od starosnih kategorija (seniori, mladi, juniori, kadeti): izostali su 1981. i 1982. baš nakon jedinog olimpijskog trijumfa (1980). A, to su bile godine u kojima su održana samo po dva velika nadmetanja, dok se u svakoj od minule četiri sezone igralo za pet šampionskih pehara - za neke turnire se nismo plasirali.

Bez „zlata” su protekle i olimpijske 1984, 1996, 2000. i 2004. a najviše ga je bilo 2007. kada su osvojena maksimalna četiri u mlađim kategorijama, na evropskim prvenstvima do 16, 18 i 20 godina i na Svetskom šampionatu igrača do 19 leta. U podmlatku, više zlatnih odličja je prigrabljeno u periodu od 1997. do 2009. nego u vreme SFR Jugoslavije. Na to je uticalo češće održavanje takmičenja: od 1992. ih je odigrano gotovo dvostruko više nego do tada.

Zvanična međunarodna nadmetanja poletaraca zaživela su 1964. godine, Evropskim juniorskim prvenstvom. Na prvih 13 za taj uzrast, šampioni su bili jedino SSSR (osam puta) i Jugoslavija, pri čemu su pet puta i vojevali u finalu – prva dva 1966. i 1968. Vladavinu dvojice 1990. je prekinula Italija. Naši juniori peli su se na tron i 2005, 2007. i one 2009.

Kadetska (16) prvenstva Evrope igraju se od 1971. godine, i tu je naša košarka neprikosnovena. Pet zlatnih medalja je osvojeno u doba SFRJ, a potom još pet. SSSR je na vrhu bio tri puta, kao i Španija, Hrvatska i Turska.

Omladinci (do 20, u početku do 22 godine) igraju evropska prvenstva od 1992. Jedina zemlja koja ima više od dva šampionska naslova je Srbija, sa četiri. Na toj, poslednjoj stepenici ispod glavnih selekcija, Španija je sakupila najviše medalja, 11 od mogućih 16: jednu zlatnu, tri srebrne i sedam bronzanih. Evropska prvenstva mlađih kategorija su bila na dve godine do 2004. od kada se igraju svakog leta.

Svetski šampionati omladinaca održavani su od 1993. do 2005. godine. Naš tim je učestvovao 1997. osvojivši bronzu. Planetarne smotre kadeta uvedene su 2010. godine, na dva leta. Ove godine Srbija će igrati drugi put (2010. peto mesto). U mlađim kategorijama, svetska prvenstva veliku tradiciju imaju kod juniora, od 1979. (bila na četiri godine do 2007, potom svake druge). Pre 2007. za nas je trofejna bila 1987. godina.

Naše muške reprezentativne selekcije ukupno su osvojile 38 zlatnih medalja, od kojih 20 u okviru SFR Jugoslavije. Seniori su 14 puta bili na vrhu, poslednji na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. Za sada poslednja „zlatna” generacija, juniori iz 2009. igrali su u sastavu: Nemanja Jaramaz, Aleksandar Ponjavić, Petar Torlak, Miloš Tripković, Nikola Vukasović, Milić Blagojević, Danilo Anđušić, Lazar Radosavljević, Nemanja Bešović, Nikola Rondović, Branislav Đekić i Dejan Musli. Trener je bio Vlade Jovanović. Za pola njih se više nije čulo, a petorica su igrala za prvi tim Partizana: Jaramaz, Anđušić, Bešović, Đekić i Musli.

U svakom slučaju, prošle tri godine nisu bile bez uspeha: osvojeno je šest medalja, od kojih četiri srebrne – dve na svetskim juniorskim prvenstvima. Dva puta „zlato” nije bilo daleko, a odlazilo je u Španiju: 2011. u evropskom finalu juniora (71:65) i lane u kadetskom (65:63).

Novi pokušaj je ovih dana na mladoj reprezentaciji koja je, zbog niza izostanaka igrača, na Evropsko prvenstvo u Grčkoj otišla sa praktično šestoricom „plejmejkera”, a četvoricom onih koji deluju na dve pozicije pod košem. U današnjem četvrtfinalu rival joj je Izrael.

Goran Kovačević

-----------------------------------------------------------

I dalje sa najviše trofeja na EP mlađih kategorija

Do sada su održana 73 evropska prvenstva mlađih kategorija košarkaša – kadeta, juniora i mladih. Lista osvajača zlatnih medalja je sledeća:

Srbija            12

SSSR              11

SFR Jugoslavija        10

Španija         7

Hrvatska         6

Litvanija      5

Grčka               5

Francuska      5

Italija           4

Turska 4

Slovenija      2

Rusija 1

Belorusija      1

Svetska košarkaška federacija (Fiba) razdvaja rezultate SFRJ i kasnijih država, što je slučaj i sa SSSR i Rusijom. Srbiji se priznaju ostvarenja SR Jugoslavije (do 2002) i Srbije i Crne Gore (do 2006).