Потрага за златном „жицом”

Од последње титуле наших најбољих кошаркаша је прошло 12 година, а претходних лета је она постала недостижна и за млађе категорије. Тако се дошло дотле да наша мушка репрезентативна кошарка чека на „злато” са великих такмичења (СП, ЕП, ОИ) никад дуже, откако је освојено прво 1970. на Светском сениорском шампионату у Љубљани. Ни санкције, због којих наших селекција није било у конкуренцији 1992-1994. нису донеле пост какав је текући, који траје од 2009. када су јуниори (18) постали прваци Европе.

Током четири деценије експлоатисања златне „жице”, изузимајући поменуто одсуство са сцене, само једном се десило да прође више од године без трофеја у некој од старосних категорија (сениори, млади, јуниори, кадети): изостали су 1981. и 1982. баш након јединог олимпијског тријумфа (1980). А, то су биле године у којима су одржана само по два велика надметања, док се у свакој од минуле четири сезоне играло за пет шампионских пехара - за неке турнире се нисмо пласирали.

Без „злата” су протекле и олимпијске 1984, 1996, 2000. и 2004. а највише га је било 2007. када су освојена максимална четири у млађим категоријама, на европским првенствима до 16, 18 и 20 година и на Светском шампионату играча до 19 лета. У подмлатку, више златних одличја је приграбљено у периоду од 1997. до 2009. него у време СФР Југославије. На то је утицало чешће одржавање такмичења: од 1992. их је одиграно готово двоструко више него до тада.

Званична међународна надметања полетараца заживела су 1964. године, Европским јуниорским првенством. На првих 13 за тај узраст, шампиони су били једино СССР (осам пута) и Југославија, при чему су пет пута и војевали у финалу – прва два 1966. и 1968. Владавину двојице 1990. је прекинула Италија. Наши јуниори пели су се на трон и 2005, 2007. и оне 2009.

Кадетска (16) првенства Европе играју се од 1971. године, и ту је наша кошарка неприкосновена. Пет златних медаља је освојено у доба СФРЈ, а потом још пет. СССР је на врху био три пута, као и Шпанија, Хрватска и Турска.

Омладинци (до 20, у почетку до 22 године) играју европска првенства од 1992. Једина земља која има више од два шампионска наслова је Србија, са четири. На тој, последњој степеници испод главних селекција, Шпанија је сакупила највише медаља, 11 од могућих 16: једну златну, три сребрне и седам бронзаних. Европска првенства млађих категорија су била на две године до 2004. од када се играју сваког лета.

Светски шампионати омладинаца одржавани су од 1993. до 2005. године. Наш тим је учествовао 1997. освојивши бронзу. Планетарне смотре кадета уведене су 2010. године, на два лета. Ове године Србија ће играти други пут (2010. пето место). У млађим категоријама, светска првенства велику традицију имају код јуниора, од 1979. (била на четири године до 2007, потом сваке друге). Пре 2007. за нас је трофејна била 1987. година.

Наше мушке репрезентативне селекције укупно су освојиле 38 златних медаља, од којих 20 у оквиру СФР Југославије. Сениори су 14 пута били на врху, последњи на Светском првенству у Индијанаполису 2002. За сада последња „златна” генерација, јуниори из 2009. играли су у саставу: Немања Јарамаз, Александар Поњавић, Петар Торлак, Милош Трипковић, Никола Вукасовић, Милић Благојевић, Данило Анђушић, Лазар Радосављевић, Немања Бешовић, Никола Рондовић, Бранислав Ђекић и Дејан Мусли. Тренер је био Владе Јовановић. За пола њих се више није чуло, а петорица су играла за први тим Партизана: Јарамаз, Анђушић, Бешовић, Ђекић и Мусли.

У сваком случају, прошле три године нису биле без успеха: освојено је шест медаља, од којих четири сребрне – две на светским јуниорским првенствима. Два пута „злато” није било далеко, а одлазило је у Шпанију: 2011. у европском финалу јуниора (71:65) и лане у кадетском (65:63).

Нови покушај је ових дана на младој репрезентацији која је, због низа изостанака играча, на Европско првенство у Грчкој отишла са практично шесторицом „плејмејкера”, а четворицом оних који делују на две позиције под кошем. У данашњем четвртфиналу ривал јој је Израел.

Горан Ковачевић

-----------------------------------------------------------

И даље са највише трофеја на ЕП млађих категорија

До сада су одржана 73 европска првенства млађих категорија кошаркаша – кадета, јуниора и младих. Листа освајача златних медаља је следећа:

Србија            12

СССР              11

СФР Југославија        10

Шпанија         7

Хрватска         6

Литванија      5

Грчка               5

Француска      5

Италија           4

Турска 4

Словенија      2

Русија 1

Белорусија      1

Светска кошаркашка федерација (Фиба) раздваја резултате СФРЈ и каснијих држава, што је случај и са СССР и Русијом. Србији се признају остварења СР Југославије (до 2002) и Србије и Црне Горе (до 2006).