Okrepljenje u kampu u Ježevici

Ježevica kod Požege – U lepoti i zelenilu živopisnog sela, u druženju i sadržajima usred mirisne prirode nevolje se lakše zaborave, a mlada duša okrepljuje. Tom istinom rukovodili su se u beogradskom udruženju „Čika Boca” kad su osmislili i ostvarili neobičan desetodnevni kamp za decu lečenu od maligniteta, koji se ovih dana, pod imenom „Mi možemo sve”, a pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i kompanije „VIP mobajl”, održavao u Ježevici kod Požege.

Okupljeno je ovde 35 dece uzrasta od sedam od 18 godina iz cele Srbije. O njima brine 12 volontera: psiholog, pedijatar, glumica, animator, sportisti, pa i oni koji su se u detinjstvu lečili od raka, a u volonterskom timu je i studentkinja psihologije iz Turske.

Niz sadržaja i kreativnih radionica je za decu ovde organizovano: od jutarnje gimnastike i ocenjivanja soba do pletenja, heklanja, recikliranja raznih materijala, pravljenja zanimljivih upotrebnih predmeta, koncerata, šetnji, kupanja u bazenu. Glumačke i psihološke radionice su osmišljene da se deca otvore, oslobode, steknu samopouzdanje, da sebe pokrenu na aktivnost.

„Ideja kampa je da deci pokažemo model ponašanja koji možda nemaju kod kuće i u svojoj sredini. Radionice su pažljivo osmišljene jer ova deca posle onkološkog lečenja treba da se vrate u svoje sredine, u škole, svoje prethodne živote. To je veoma teško kad ste dete, tinejdžer, u tim godinama vršnjačka pripadnost je veoma bitna. Zbog specifičnosti bolesti većina ove dece je previše zaštićena od roditelja, što je razumljivo, ali često za samu decu ograničavajuće. Zato program kampa podstiče osamostaljivanje dece od roditelja i reintegraciju u njihove vršnjačke grupe”, ističe Dragana Radulović iz udruženja „Čika Boca”, dok dr Novka Garabinović, pedijatar u kampu, dodaje da ova deca kamp koriste kako bi osnažili svoj duh i otkrili skrivene sposobnosti. „Smeh i sloboda izražavanja emocija prosto krepe dušu, a ožiljke na telu i duši najbolje leče osmeh, sloboda ponašanja i uživanja u prirodi”, kaže dr Novka.

Deci se, naravno, kamp dopada. „Naši vigvami su najlepši na svetu”, kažu jedni, „Kamp nam je super”, uglas vele drugi. „Pevač Željko Vasić je kul, mnogo smo se lepo družili”, ističe Uroš iz Beograda. „Dan sa Žandarmerijom koja je došla u posetu kod nas bio je ekstra, hoću sledeće godine opet ovde da dođem”, nadovezuje se David iz Temerina. Svi su se u Ježevici, u društvu i uz sadržaje, osnažili i na opaku bolest zaboravili.