Nezaštićen sajber prostor Srbije

Sektor nacionalne bezbednosti u Srbiji još nije potpuno definisan, niti je do kraja kreirana nacionalna bezbednosna politika, kaže dr Goran Matić, direktor Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Republike Srbije.

– Imamo Zakon o tajnosti podataka, ali je sistem obrade i zaštite podataka zastareo. Srbija još nije donela zakon o informacionoj bezbednosti, a da ne govorim o strategiji sajber bezbednosti i odbrane – kaže dr Matić.

Pitamo da li to znači da je sajber prostor Srbije potpuno nezaštićen.

– Nije baš potpuno nezaštićen, ali nije zaštićen standardizovano, već je prepušten svakome da ga štiti po svojoj proceni. Nema centralizovanog sistema nadzora i kontrole. Svako ga štiti više ili manje uspešno po nekim standardima. Standardi postoje, samo što su različiti, neko primenjuje komercijalne standarde, neko primenjuje standarde određenih kompanija, neko standarde nekih međunarodnih institucija, ali nemamo nacionalne standarde – kaže dr Goran Matić.

Kada bi sajber prostor Srbije bio zaštićen na nacionalnom nivou, onda bi postojao minimum standarda ispod kojeg se ne ide, a uvek se može podići na viši nivo.

– Pitanje zaštite sajber prostora i sajber odbrane ključno je poslednjih godina u svetu. Napad na kritičnu infrastrukturu u sajber prostoru SAD tretiraju kao otvoreni ratni napad, dok ga Evropska unija tretira kao kriminalitet. EU je ove godine napravila prvi dokument koji se bavi pitanjima sajber bezbednosti, gde je razdvojena sajber bezbednost s konceptom sajber odbrane i s konceptom sajber upravljanja. A gde smo mi u tome? Svako je prepušten sebi – kaže naš sagovornik.

Tokom protekle tri i po godine doneto je petnaestak uredbi u vezi s primenom Zakona o tajnosti podataka, a ostalo je još da se donese uredba o kriptografskoj zaštiti.

– Problem je što još nismo definisali šta je nacionalna kriptografska vlast u Srbiji, zato što postoji „retro” pogled na stvari, jer ljudi treba da shvate da institucije vojske, MUP-a, BIA i spoljnih poslova ne postoje zbog sebe samih, nego su to institucije koje treba da rade za Republiku Srbiju – kaže Matić.

U praksi nisu dobro razdvojeni podaci o ličnosti, tajni podaci, poslovne tajne i profesionalne tajne.

– Oni imaju osobenosti, sličnosti i razlike. Poslovne tajne su vezane za poslovanje kompanija, odnosno za intelektualnu svojinu i razvoj intelektualne svojine. Kad poslovna tajna dobije kvalitet, ona se patentira i štiti kao patent, a pre nego što se patentira, ona se štiti kao poslovna tajna. Profesionalna tajna je uglavnom podatak o ličnosti, kao što su sveštenička, novinarska tajna, lekarska ili advokatska tajna, a većina profesija ima svoj etički kodeks koji govori i o zaštiti podataka o ličnosti. U praksi retko ko odgovara za krivično delo odavanja profesionalne tajne. Često imamo situaciju da se naročito osetljivi podaci o ličnosti, na primer iz zdravstvenog kartona ili poreske evidencije, mešaju sa službenom tajnom i nose oznaku „poverljivo”, a zapravo nisu podaci od interesa za Republiku Srbiju – objašnjava naš sagovornik.

Podaci od interesa za Republiku Srbiju su oni koji se odnose na nacionalnu bezbednost, odbranu, spoljne poslove, unutrašnje poslove i vođenje sudskih postupaka.

– Interesantno je da se model određivanja stepena tajnosti iz vremena SFRJ, koji je zasnovan na konceptu opštenarodne odbrane i društvene zamozaštite, još primenjuje u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i BiH – kaže Matić.

Beograd je nasledio sve zgrade bivše države, ali su Centralni registar stranih tajnih podataka i registar Predsedništva SFRJ, u zapadnom krilu Palate „Srbija”, nekadašnjeg SIV-a, pretvoreni u restoran i mesto za odlaganje smeća, dok su kase za čuvanje tajnih podataka uklonjene iz radnih prostora i uglavnom prodate u staro gvožđe, otkriva naš sagovornik.

A. Petrović

-----------------------------------------------------------

Sistemi zaštite tajnih podataka u Srbiji

1. kancelarijsko poslovanje Vlade, Narodne skupštine i sudova

2. sistem odbrane – vojska

3. unutrašnji poslovi – policija

4. spoljni poslovi – diplomatija

5. službe bezbednosti – BIA, VBA i VOA

6. izvršenje zavodskih sankcija – zatvorska uprava

7. privredna društva od interesa za odbranu i bezbednost