Незаштићен сајбер простор Србије

Сектор националне безбедности у Србији још није потпуно дефинисан, нити је до краја креирана национална безбедносна политика, каже др Горан Матић, директор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Републике Србије.

– Имамо Закон о тајности података, али је систем обраде и заштите података застарео. Србија још није донела закон о информационој безбедности, а да не говорим о стратегији сајбер безбедности и одбране – каже др Матић.

Питамо да ли то значи да је сајбер простор Србије потпуно незаштићен.

– Није баш потпуно незаштићен, али није заштићен стандардизовано, већ је препуштен свакоме да га штити по својој процени. Нема централизованог система надзора и контроле. Свако га штити више или мање успешно по неким стандардима. Стандарди постоје, само што су различити, неко примењује комерцијалне стандарде, неко примењује стандарде одређених компанија, неко стандарде неких међународних институција, али немамо националне стандарде – каже др Горан Матић.

Када би сајбер простор Србије био заштићен на националном нивоу, онда би постојао минимум стандарда испод којег се не иде, а увек се може подићи на виши ниво.

– Питање заштите сајбер простора и сајбер одбране кључно је последњих година у свету. Напад на критичну инфраструктуру у сајбер простору САД третирају као отворени ратни напад, док га Европска унија третира као криминалитет. ЕУ је ове године направила први документ који се бави питањима сајбер безбедности, где је раздвојена сајбер безбедност с концептом сајбер одбране и с концептом сајбер управљања. А где смо ми у томе? Свако је препуштен себи – каже наш саговорник.

Током протекле три и по године донето је петнаестак уредби у вези с применом Закона о тајности података, а остало је још да се донесе уредба о криптографској заштити.

– Проблем је што још нисмо дефинисали шта је национална криптографска власт у Србији, зато што постоји „ретро” поглед на ствари, јер људи треба да схвате да институције војске, МУП-а, БИА и спољних послова не постоје због себе самих, него су то институције које треба да раде за Републику Србију – каже Матић.

У пракси нису добро раздвојени подаци о личности, тајни подаци, пословне тајне и професионалне тајне.

– Они имају особености, сличности и разлике. Пословне тајне су везане за пословање компанија, односно за интелектуалну својину и развој интелектуалне својине. Кад пословна тајна добије квалитет, она се патентира и штити као патент, а пре него што се патентира, она се штити као пословна тајна. Професионална тајна је углавном податак о личности, као што су свештеничка, новинарска тајна, лекарска или адвокатска тајна, а већина професија има свој етички кодекс који говори и о заштити података о личности. У пракси ретко ко одговара за кривично дело одавања професионалне тајне. Често имамо ситуацију да се нарочито осетљиви подаци о личности, на пример из здравственог картона или пореске евиденције, мешају са службеном тајном и носе ознаку „поверљиво”, а заправо нису подаци од интереса за Републику Србију – објашњава наш саговорник.

Подаци од интереса за Републику Србију су они који се односе на националну безбедност, одбрану, спољне послове, унутрашње послове и вођење судских поступака.

– Интересантно је да се модел одређивања степена тајности из времена СФРЈ, који је заснован на концепту општенародне одбране и друштвене замозаштите, још примењује у Словенији, Хрватској, Македонији и БиХ – каже Матић.

Београд је наследио све зграде бивше државе, али су Централни регистар страних тајних података и регистар Председништва СФРЈ, у западном крилу Палате „Србија”, некадашњег СИВ-а, претворени у ресторан и место за одлагање смећа, док су касе за чување тајних података уклоњене из радних простора и углавном продате у старо гвожђе, открива наш саговорник.

А. Петровић

-----------------------------------------------------------

Системи заштите тајних података у Србији

1. канцеларијско пословање Владе, Народне скупштине и судова

2. систем одбране – војска

3. унутрашњи послови – полиција

4. спољни послови – дипломатија

5. службе безбедности – БИА, ВБА и ВОА

6. извршење заводских санкција – затворска управа

7. привредна друштва од интереса за одбрану и безбедност