Slučaj Džonatana Polarda

„Džonatan Polard je jedina osoba u američkoj istoriji koja je osuđena na doživotnu robiju zbog špijuniranja za saveznika”, piše na sajtu ovog osuđenika koji se od 1986. nalazi iza rešetaka zbog odavanja poverljivih informacija Izraelu. Sam Polard nikada nije negirao da je prosleđivao tajne materijale jevrejskoj državi ali tvrdi da njegovo delovanje nikad nije bilo upereno protiv interesa SAD.

„Nikada nisam ni na sekundu pomislio da bi dobitak za Izrael mogao da dovede do američkog gubitka. Kako bi to uopšte bilo moguće?”

Po odlasku u zatvor postao je žestok zagovornik interesa Izraela, ubeđen da će Tel Aviv, zahvaljujući moćnim saveznicima i vezama, ipak pokušati da ga izvuče iz zatvora. Njegova procena ispostavila se kao tačna. Najpoznatiji je verovatno slučaj pritiska izraelske vlade na bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, kada su kao jedan od uslova za primirje na Bliskom istoku na sto stavili zahtev za Polardovo oslobađanje. Javnost je za tu epizodu saznala iz knjige koju je naknadno objavio tadašnji direktor CIA Džordž Tenet. On je, uz druge viđenije članove američke obaveštajne zajednice, predsedniku navodno rekao da nema govora o Polardovom oslobađanju ukoliko želi da oni ostanu na svojim položajima.

Bilo je pritisaka i na predsednika Baraka Obamu, kojem je izraelski premijer Benjamin Netanijahu pisao o neophodnosti Polardovog oslobađanja.

Slučaj Džonatana Polarda decenijama izaziva podele u američkoj javnosti, a čuveni novinar Sejmur Herš (koji je svetu otkrio zločine američke vojske u Vijetnamu) 1999. u „Njujorkeru” je napisao zašto „izdajnik” nikada ne treba da bude oslobođen.

Herš, uz pozivanje na mišljenje obaveštajnih eksperata, piše i onome što će mnogo godina kasnije otkriti Edvard Snouden.

„Političari nevoljno pričaju o tome, ali špijuniranje saveznika je životna činjenica. SAD troše milijarde dolara godišnje da bi nadgledale komunikacije svojih prijatelja. Mnoge američke ambasade širom sveta sadrže tajne uređaje za presretanje komunikacija. Cilj nije samo da vidimo kakvi su vojni i diplomatski planovi naših prijatelja, već da saznamo kakve podatke dobijaju i dele s drugima”.

On ukazuje i na jednu dimenziju delovanja Džonatana Polarda koja je možda najveća razlika između njega i njemu sličnih s jedne, i uzbunjivača s druge strane. Polard je, naime, od Izraela primao novac, i to velike sume, što mu je omogućivalo lagodan način života. Na takve optužbe reći će: „Jesam primao novac za svoje usluge, ali samo kao dokaz koliko dobro radim svoj posao”.

Sumnja se, međutim, da su podaci koje je doturio Izraelu našli put i do trećih lica – Sovjetskog Saveza, mada o tome nema javno objavljenih dokaza. Pretpostavlja se da je Tel Aviv iskoristio dobijene američke podatke kao sredstvo trgovine sa Sovjetima, koji su zauzvrat dozvolili lokalnim Jevrejima da emigriraju u Izrael.

D. Vukotić